Криза на факултетима и школама траје већ више од два месеца и крај јој се не назире. Борба у коју су ушли студенти, борба за, како кажу, друштво у ком ће постојати владавина права, у ком ће тужилаштво свој посао радити одговорно и савесно, почела је оног дана када су студенти Факултета драмских уметности организовано нападнути током одавања поште преминулима у паду надстрешнице у Новом Саду.
Њима су се прикључили гимназијалци, матуранти, готово свих гимназија у Београду, па је то почело да се шири. На средње школе, друге градове, а сада су у блокади и многе основне школе широм Србије. С различитим захтевима али истим циљем – стварањем друштва у ком ће се образовање ценити, а правда бити изнад личних интереса.
Једна од школа која од почетка другог полугодишта солидарно и јединствено стоји уз студенте јесте Основна школа ”Иво Андрић” из Београда. Сећате се, она у школа у којој су наставници потписали бланко отказе и рекли – отпустите ли једног од нас, одлазимо СВИ. Школа коју Јасминка Петровић често помиње као узор и пример како један колектив треба да функционише. Школа у којој раде магистри, доктори наука, аутори уџбеника, награђивани наставници, они који су током пандемије спашавали српско образовање снимајући онлајн часове за све ђаке у Србији.
То је, уједно, школа која је по свим оценама просветних инспекција показала изванредне резултате.
И школа чијем колективу родитељи дају пуну подршку.
Зато су се, ставши у одбрану наставника своје деце, обратили председнику државе.
Њихово писмо преносимо у целости.
”Поштовани г. Председниче,
Обраћамо Вам се у вези са статусом и односом према Основној школи „Иво Андрић“ у Београду, која брои нешто више од 1100 ученика и која дути низ година заредом:
- Остваруіе запажене и бројне резултате на свим нивоима такмичења у Републици Србији;
- Спроводи континуално образовање и стручно усавршавање наставног кадра који су
уредно и (самостални) педагошки саветници, магистри, доктори наука; - Доприноси ширењу хуманитарног рада, солидарности, приатељству и емпатији међу
ученицима, учећи их правим вредностима, искрености, толеранцији и поштењу; - Унапређује образовни систем Републике Србије пишући уџбенике, док су у време
пандемије Ковид-19 вирусом бројни наставници снимали онлајн часове, чинећи стуб
образовног система и наставе током пандемије; - Учествује у броним програмима мећународне размене и сарадње: Еразмус, Радост
Eвpone, итд.
Током немилих притисака који су се у претходним годинама одигравали на наставни кадар приликом избора директора у нашој школи (о чему смо писали бројним институцијама, укључујући и Вашу) – сва достигнућа наставника и ученика која су прочитана на скуповима подршке нису могла стати у школски час.
Сва та достигнућа дугујемо наставницима који су изнад свега поштене, искрене, вредне, посвећене, несебичне особе које осећају потребу и жељу да помогну, науче, оспособе, насмеју, утеше, охрабре и подстакну нашу децу, али не само њих, већ и нас родитеље који поносно стојимо уз њих и са њима.
Дубоко осећамо да jе вређање наших наставника на телевизији са националном фреквенциіом, персонално истицање, претње, ниподаштавања – истовремено упућено и нама, родитељима који са њима стојимо сложно, руку под руку. Подсетили бисмо да jе наша школа – друга „сигурна кућа” а наставници – други родитељи нашој деци, те да стога све наведено доживлавамо лично и незаслужено. Јер, тренутно се боримо сви заједно за један нормалан, поштен, сигуран, миран и вредан живот у напаћеној и униженој Србији.
Истовремено, сваки такав наступ од представника извршне и законодавне власти, а посебно са места председника Републике Србиjе, само доприноси продубљивању кризе, поделама међу грађанима, тензијама и набојима чије исходе смо мали прилике да видимо, и удаљава све учеснике од суштинског решавања проблема.
Подсетили бисмо да Вас Устав Републике Србије, над којим сте положили заклетву, обавезује на изражавање државног јединства, што Вас у конкретном случају обавезује на несврставање, толеранцију, уважавање различитости, уздржавање и изналажење решења која ће ученике, најмање криве за ово стање, вратити у клупе – а што никако не сме да буде репресија, претње, личне увреде, злоупотреба положаја и манипулација чињеницама. А то – повратак наставника и деце/родитеља у клупе – по нашој оцени није у рукама наставника већ у рукама институција Републике Србије које ову кризу могу да реше у веома кратком року – тако што ће радити свој посао.
Стога тражимо да се у својству председника Републике Србије држите уставних начела, уздржите од продубљивања подела у друштву, подстрекивања кризе и властитим примером покажете да се ова друштвена криза може решити у накраћем року.
Савет родительа Основне школе „Иво Андрић“ у Београду