U svakom poslu pa tako i u učiteljskom, iskustvo, smirenost i mudrost dolazi s godinama radnog iskustva. Mladi učitelji koji tek započinju svoju karijeru u vaspitno-obrazovnom sistemu često se susreću s početničkim problemima i teškoćama poput prebrzog sagorevanja želje za uspehom i rezultatima. Brojni su faktori koji prosvetne radnike dovode do stresa, zasićenja, gubitka strpljenja i kreativnosti. Mladi učitelji se često previše emotivno vezuju za svoje učenike, neiskusni da bi znali gde i kada treba podvući granicu.
Nudimo vam neke od saveta i strategija koje će mladim učiteljima uveliko olakšati početak karijere u obrazovanju i svakodnevnom radu s decom.
Učitelji ne bi smeli da imaju „loš dan“
Bez obzira na privatne probleme ili probleme s kojima se susreću u učionici i na radnom mestu, učitelji nemaju pravo na „loš dan“. Barem ne na način na koji bi možda hteli da ga izraze jer kod dece takav stav i ponašanje jednostavno nisu mogući. Učenici reflektuju ponašanje svojih učitelja, upijaju njihovu energiju i ako osete da je njihov učitelj nervozan, neraspoložen ili ljut, ubrzo će čitav razred poprimiti takvo (ili neko drugo neprihvatljivo) ponašanje. Iako je ponekada vrlo teško i iscrpljujuće zadržati pozitivan i optimističan stav, on je neophodan za dobrobit učenika i zajednički rad u učionici.
Traženje saveta nije znak slabosti
Učitelji koje prati dugogodišnje iskustvo u obrazovanju i vaspitanju dece najbolji su savetnici mlađim kolegama. Njima se uvek vredi obratiti za savet ili podršku pre nego što se preduzmu samostalni koraci u rešavanju problema. Iako je početak karijere oblikovan željom za samodokazivanjem i što većom samostalnošću, traženje pomoći i saveta nikada nije znak slabosti. Upravo takav pristup rešavanju problema može sprečiti eskalaciju situacije u kojoj se mladi učitelj nalazi, bez obzira na to da li se radi o problematičnom učeniku, nastavnim metodama ili uspostavljanju recipročne komunikacije u učionici. Nastavnici s više godina radnog iskustva često su odlični mentori i saradnici.
Pripreme, pripreme i opet pripreme
Učitelji čitav svoj radni vek provode u pripremama. Pripremanje za čas kao i samo učenje nikada se ne završava. Nijedna generacija nije ista. Svaki razred na svoj način je jedinstven i neponovljiv i to je jedan od ključnih razloga zašto su pripreme za nastavu bitne.
ndividualni pristup svakom razredu, a i učeniku zahteva temeljne svakodnevne pripreme, pažljivo promatranje i procenjivanje šta se od nastavnih jedinica i metoda može postići i hoće li na kraju vaspitno-obrazovni ishodi biti zadovoljavajući. Mladim učiteljima na početku karijere potrebno je određeno vreme u kojem će savladati veštine predavanja, ali pripreme za svaki čas su neizbežne.
Preuzimanje kontrole nad situacijom
Učitelji nemaju pravo na loš dan, ali učenici, pogotovo oni mlađi koji su tek u fazi kada uče da kontrolišu svoje raspoloženje i ponašanje u učionici lakše će pasti pod uticaj kolektivnog ponašanja celog razreda.
Ponekada će u pitanju biti isključivo pojedinci, ali biće dana kada će učitelj imati osećaj da se čitav razred „urotio“ protiv njega. Provokacije, netipično ponašanje, nepoštovanje, nepristojno odgovaranje itd. samo su neki od mogućih scenarija kada nastavni plan ne ide u smeru koji je nastavnik zamislio.
Upravo u takvim situacijama gradi se samokontrola prema netipičnom ponašanju, smirenost i prilagodljivost situaciji. Jer, upravo je nastavnik taj koji mora da preuzme kontrolu nad situacijom i sačuva strpljenje.
Preporučljivo je dobro iskoristiti pauze između časova jer samo pet minuta u miru i tišini može kvalitetno i blagotvorno da doprinese smirenosti učitelja.
Autor: Dora Jelatović
Izvor: skole.hr