Круг викања.
Готово да нема родитеља који ово не разуме. И оног који се није запитао ЗАШТО моја деца чекају да викнем, да би послушали? Па ја не желим да будем мама која виче!
Кад желимо да деца нешто ураде, а они не послушају, већина родитеља осети да нема другог избора до да подигне тон.
Можда звучи као немогућа мисија потпуно елиминисати викање (јер сви некад вичемо), али постоје ствари које можемо урадити како бисмо овај круг прекинули.
Ево неколико савета за родитеље који би волели да их деца послушају „из прве“ а да то не буде из страха.
1. Смањите број инструкција које дајете деци.
Ако непрестано исправљамо и придикујемо, деца се искључе. Бавите се важним задацима и нове уводите постепено.
2. Привуците пажњу детета пре него што им кажете шта очекујете да ураде.
Често вичемо из друге просторије очекујући да деца разумеју да је то што ми од њих тражимо важније од оног што они тренутно раде. То ће разумети углавном деца којој је страх мотив. А то не желите. Зато приђите, привуците пажњу на себе и дајте јасну инструкцију.
3. Похвалите
Ако сте на почетку прекидања круга викања, приметите увек кад дете послуша из прве и похвалите.
4. Дајте детету јасна упутства, како би разумело због чега нешто ради
Уместо само „Хајде да се обујеш“ реците „Хајде да се обујеш да бисмо мало прошетали.“ Ни ви не волите кад вам неко даје задатак, а немате појма због чега то радите.
5. Останите смирени и кад не иде
То јесте најтеже. Али се сетите да то радите да бисте дугорочно остварили добар однос са својим дететом.
6. У почетку, кад год је могуће, испратите обављање задатка.
Мала деца лако изгубе фокус и заиграју се. То не раде намерно, зато их смирено враћајте на задатак.
7. Логичке последице
Ако дете не оставља то што ради да би вас послушало, онда укључите логичку последицу. „Изгледа да ти смета цртани да би обавио задатак, зато ћу угасити/паузирати док не завршиш.“
Ако је могуће, трудите се да детету нудите избор. „Хоћеш ли да покупиш играчке одмах или након што поједеш ужину?“
Није реално очекивати да ће ови савети учинити да више никад не подигнемо тон, али могу бити баш велики корак напред у вашем односу са дететом и његовом односу ка задацима.