Последњих месеци отворена је сезона лова на просветне раднике.
Муницију има свако ко је икад ишао у школу. Пуца се из свих оружја, а најчешће неистином. Одједном, сваки грађанин земље Србије постао је стручњак за просвету. Сви знају колика нам је плата, сви знају да не радимо дуже од 5 сати дневно, сви знају да имамо 4 месеца годишњег одмора…
Ко је васпитао и образовао те људе, ако њихови наставници нису радили ништа?
Ако бисмо ми постали ,,стручњаци“ за остале бранше, то би изгледало овако:
Лекар има посла једном у 6 месеци, пар минута, кад се ја разболим.
Шалтерски службеници само седе и једном месечно лупе неки печат.
Водоинсталатер је на годишњем одмору док мени не процури чесма.
Ватрогасци су стално на годишњем одмору, јер у мом граду није било пожара већ дуго.
Фризерка ради једном у две недеље, сат времена.
Козметичарка никад ни не ради, јер ЈА не идем код козметичара.
Аутор: Ивана Бошњак Бошњак