„Синдром јединчета“ је веровање да су деца без браће и сестара размажена, антисоцијална, егоцентрична. Али ово су најобичније предрасуде које најчешће немају везе са истином.
Ако сте родитељ јединца и не можете или не желите више деце, вероватно сте помало уплашени да ће ваше дете развити карактеристике које се често приписују јединцима, попут размажености. Али не постоји ниједно поуздано истраживање које је доказало да имате разлога за бригу.
У овом тексту нећемо вам писати о предностима великих породица. Оне су несумњиве и јасне. Ако расту у емоционално здравој породици, браћа и сестре једи другима постају најважнији ослонац у животу, а значај долази до изражаја нарочито онда кад родитеља више нема.
Међутим, све више породица, из различитих разлога, остају на том броју један. Понекад је разлог лична одлука, понекад се родитељи разиђу, а најчешће је разлог то што се друго дете једноставно не деси, упркос великој жељи. Млади људи у брак улазе све касније, па је самим тим и мајка природа „немилосрдна“.
Зато и јесте важно да нагласимо да бити јединац има својих предности, а да су недостаци који се спомињу у великом броју случајева заправо – мит.
А шта је тачно?
Истраживања су показала да су јединци самопоуздани, добро организовани и амбициозни. Не можемо порећи ни то да они на неки начин профитирају од тога што имају неподељену родитељску пажњу усмерену на њих што је, ако су родитељи едуковани па то неће претворити у хеликоптер родитељство, веома велика предност.
„Јединци веома често имају врло снажну личност и јако добро знају косу јер њихове потребе вероватно нису занемариване.“ објашњава Erika Karres, аутор књиге Make Your Kids Smarter (Учините своју децу паметнијом).
Такође, чињеница да јединци много времена проводе сами такође се с једне стране може сматрати предношћу. С обзиром на то да морају да науче да се забаве сами, обично су фокусиранији и самосталнији. Такође, како их ретко прекидају у игри, већа је шанса да ће научити да се концентришу и сваки започети пројекат изгурају до краја.
Савети за одгајање јединаца
Понекад, поступци родитеља могу допринети да сви ти митови који се повезују са јединцима, заправо постану истина. Обично се, у ствари, уопште не ради о детету, већ управо о родитељима.
Ево које грешке најчешће праве и шта би требало да избегавају.
Немојте претерано штитити своје дете
Када се јединац посвађа са другим дететом у парку, родитељи ће вероватно потрчати да га одбране. Када јединац пожели окрајак, он ће га вероватно и добити. Управо су ово ситуације у којима родитељи, понекад, морају да одступе, а некад чак да буду благо окрутни, како би дете разумело да се неће увек подразумевати све што пожели.
Охрабрите социјалне контакте
Јединци су центар света својим родитеља, тако да је истина да им социјализација може ићи на почетку мало теже. Што не значи да то неће превазићи.
Рана социјализација јединцима помаже да науче да деле, да буду стрпљиви, решавају конфликте.
Зато, ако сте родитељ јединца, побрините се за то да ваше дете проводи доста времена са другом децом. У паркићу, у вртићу, кроз дружења са пријатељима и родбином.
Немојте постављати лествицу превисоко
Понекад, јединци могу постати перфекционисти, у жељи да задовоље стандарде и очекивања својих родитеља. То је случај код оних родитеља који то једно дете виде као једину шансу да се докажу као родитељи, па онда имају нереална очекивања.
Ускладите своја очекивања са узрастом и капацитетима, па и са склоностима и жељама детета. Не мора бити најбоље у свему. На пример, ако ваше дете воли да црта, не намећите му да мора постати талентовани уметник. Ни директно ни пасивно. Фокусирајте се не његово уживање у томе што ради пре него на циљ да створите малог Пикаса.
Дозволите детету да доноси одлуке
Кад су мама и тата усмерени на дете у мери да доносе све одлуке, плашећи се и најмање грешке, дете с временом почне да се на то ослања и једноставно одустане од самосталног одлучивања. Укратко, ако стално мислите за своје дете, не може научити да мисли само.
Почните тако што ћете давати свом детету једноставније изборе – црвени или плави качкет? Такође, уздржите се од изношења предлога кад се дете заигра нечим (нпр: Могао би сад да слажеш слагалицу).
Дакле, укратко, синдром јединца није стваран. Али, уз неке грешке у корацима које родитељи у најбољој намери праве, предрасуде могу постати стварност.
Зато поставите границе, учите децу да буду независна и одговорна, охрабрите социјалне интеракције и тиме ћете осигурати да ваш јединац одрасте у емоционално и социјално здраву особу.