“Sindrom jedinčeta” je verovanje da su deca bez braće i sestara razmažena, antisocijalna, egocentrična. Ali ovo su najobičnije predrasude koje najčešće nemaju veze sa istinom.
Ako ste roditelj jedinca i ne možete ili ne želite više dece, verovatno ste pomalo uplašeni da će vaše dete razviti karakteristike koje se često pripisuju jedincima, poput razmaženosti. Ali ne postoji nijedno pouzdano istraživanje koje je dokazalo da imate razloga za brigu.
U ovom tekstu nećemo vam pisati o prednostima velikih porodica. One su nesumnjive i jasne. Ako rastu u emocionalno zdravoj porodici, braća i sestre jedi drugima postaju najvažniji oslonac u životu, a značaj dolazi do izražaja naročito onda kad roditelja više nema.
Međutim, sve više porodica, iz različitih razloga, ostaju na tom broju jedan. Ponekad je razlog lična odluka, ponekad se roditelji raziđu, a najčešće je razlog to što se drugo dete jednostavno ne desi, uprkos velikoj želji. Mladi ljudi u brak ulaze sve kasnije, pa je samim tim i majka priroda “nemilosrdna”.
Zato i jeste važno da naglasimo da biti jedinac ima svojih prednosti, a da su nedostaci koji se spominju u velikom broju slučajeva zapravo – mit.
A šta je tačno?
Istraživanja su pokazala da su jedinci samopouzdani, dobro organizovani i ambiciozni. Ne možemo poreći ni to da oni na neki način profitiraju od toga što imaju nepodeljenu roditeljsku pažnju usmerenu na njih što je, ako su roditelji edukovani pa to neće pretvoriti u helikopter roditeljstvo, veoma velika prednost.
“Jedinci veoma često imaju vrlo snažnu ličnost i jako dobro znaju kosu jer njihove potrebe verovatno nisu zanemarivane.” objašnjava Erika Karres, autor knjige Make Your Kids Smarter (Učinite svoju decu pametnijom).
Takođe, činjenica da jedinci mnogo vremena provode sami takođe se s jedne strane može smatrati prednošću. S obzirom na to da moraju da nauče da se zabave sami, obično su fokusiraniji i samostalniji. Takođe, kako ih retko prekidaju u igri, veća je šansa da će naučiti da se koncentrišu i svaki započeti projekat izguraju do kraja.
Saveti za odgajanje jedinaca
Ponekad, postupci roditelja mogu doprineti da svi ti mitovi koji se povezuju sa jedincima, zapravo postanu istina. Obično se, u stvari, uopšte ne radi o detetu, već upravo o roditeljima.
Evo koje greške najčešće prave i šta bi trebalo da izbegavaju.
Nemojte preterano štititi svoje dete
Kada se jedinac posvađa sa drugim detetom u parku, roditelji će verovatno potrčati da ga odbrane. Kada jedinac poželi okrajak, on će ga verovatno i dobiti. Upravo su ovo situacije u kojima roditelji, ponekad, moraju da odstupe, a nekad čak da budu blago okrutni, kako bi dete razumelo da se neće uvek podrazumevati sve što poželi.
Ohrabrite socijalne kontakte
Jedinci su centar sveta svojim roditelja, tako da je istina da im socijalizacija može ići na početku malo teže. Što ne znači da to neće prevazići.
Rana socijalizacija jedincima pomaže da nauče da dele, da budu strpljivi, rešavaju konflikte.
Zato, ako ste roditelj jedinca, pobrinite se za to da vaše dete provodi dosta vremena sa drugom decom. U parkiću, u vrtiću, kroz druženja sa prijateljima i rodbinom.
Nemojte postavljati lestvicu previsoko
Ponekad, jedinci mogu postati perfekcionisti, u želji da zadovolje standarde i očekivanja svojih roditelja. To je slučaj kod onih roditelja koji to jedno dete vide kao jedinu šansu da se dokažu kao roditelji, pa onda imaju nerealna očekivanja.
Uskladite svoja očekivanja sa uzrastom i kapacitetima, pa i sa sklonostima i željama deteta. Ne mora biti najbolje u svemu. Na primer, ako vaše dete voli da crta, ne namećite mu da mora postati talentovani umetnik. Ni direktno ni pasivno. Fokusirajte se ne njegovo uživanje u tome što radi pre nego na cilj da stvorite malog Pikasa.
Dozvolite detetu da donosi odluke
Kad su mama i tata usmereni na dete u meri da donose sve odluke, plašeći se i najmanje greške, dete s vremenom počne da se na to oslanja i jednostavno odustane od samostalnog odlučivanja. Ukratko, ako stalno mislite za svoje dete, ne može naučiti da misli samo.
Počnite tako što ćete davati svom detetu jednostavnije izbore – crveni ili plavi kačket? Takođe, uzdržite se od iznošenja predloga kad se dete zaigra nečim (npr: Mogao bi sad da slažeš slagalicu).
Dakle, ukratko, sindrom jedinca nije stvaran. Ali, uz neke greške u koracima koje roditelji u najboljoj nameri prave, predrasude mogu postati stvarnost.
Zato postavite granice, učite decu da budu nezavisna i odgovorna, ohrabrite socijalne interakcije i time ćete osigurati da vaš jedinac odraste u emocionalno i socijalno zdravu osobu.