Ako ste svojim roditeljima prvo ili čak jedino dete ili ako imate jedno dete, sasvim sigurno su vam poznati svi stereotipi koji se za to vezuju.
Prvorođena deca uglavnom se smatraju odgovornom i od njih se očekuje da će postati uspešni i u svom polju lideri. S druge strane, jedinci su poznati kao nezavisni i pouzdani. Ali uz te pozitivne crte ličnosti, dolazi i ponekad ne baš tako korisna sklonost ka perfekcionizmu i teret visokih očekivanja.
Prema novom istraživanju, upravo taj perfekcionizam i visoka očekivanja koja je prvorođenoj deci i jedincima stavljaju na pleća, mogu ih učiniti podložnijim anksioznosti i depresiji.
Šta je još istraživanje pokazalo? Do uzrasta od osam godina, prvorođena deca koja imaju mlađu braću i sestre, imaju čak 48% veće šanse da budu anksiozni i 35% veće šanse da dobiju dijagnozu depresije, u odnosu na svoje mlađe braću i sestre. Sličan je procenat kod jedinaca.
Sindrom najstarije sestre: balansiranje između lične snage i pritiska
„Sindrom najstarije sestre“ možda ne zvuči kao nešto stvarno, ali i te kako jeste. Ovaj neklinički naziv opisuje tendenciju najstarije ćerke u porodici da razvija u sebi liderske sposobnosti i ima snažan osećaj odgovornosti. Od najranijeg uzrasta, one često osećaju obavezu da imaju ulogu onog koji brine o drugima, pazi da ispuni očekivanja i zapravo uzima ulogu „trećeg roditelja“. I dok ih ove veštine čine pouzdanim liderima i dobrim uzorima, ujedno mogu biti izvor velikog stresa i osećaja preterane odgovornosti.
Taj pritisak da se bude odgovoran, uvek na visini zadatka, uspešan, uzor braći i sestrama, može biti jako veliki teret najstarijoj deci, posebno ako su u pitanju devojčice. Toliko veliki teret, da postane i okidač za probleme sa mentalnim zdravljem.
Prvorođena deca i jedinci: Razumevanje rizika po mentalno zdravlje
Ovog oktobra objavljena je studija koju je obavio Epic Research a u kojoj su analizirani podaci prikupljeni od čak 182.477 osmogodišnjaka, sa posebnim fokusom na redosled njihovog rođenja u porodici. Primećeno je da prvorođena deca i jedinci imaju znatno veće šanse da dobiju dijagnozu depresije u budu anksiozni.
Istraživači su u obzir uzeli i faktore poput mentalnog zdravlja roditelja, socioekonomskog statusa, demografske varijable. Primera radi, prva roditeljska iskustva sama po sebi su stresnija jer roditelji još uče kako da se u toj ulozi snađu, pa će svaki njihov strah, nesigurnost i anksioznost sigurno imati uticaja i na dete. U svetlu svega toga, istraživači kažu da veruju da ta rana iskustva tokom trudnoće i u prvim mesecima po rođenju mogu na neki način i oblikovati mentalno zdravlje deteta.
Kako da pružite podršku svom prvencu
Smanjite očekivanja. Slavite i mala postignuća i ne očekujte uvek savršenstvo. Neka od vas nauče da je potpuno u redu grešiti i učiti iz grešaka. Ne očekujte od svoje prvorođene dece da uvek budu uzor mlađoj braći i sestrama i ne stavljajte im taj teret na leđa. Ponekad, previše pohvale koju mogu da čuju baš o tome kako su odgovorni i bezgrešni, za njih je obaveza više da sve to opravdaju. Pohvalite ih, ponekad, za to što su opušteni, bezbrižni i što greške ne shvataju kao poraz, a poraz prihvataju kao lekciju. Čak i ako nije tako. Jer deca postaju ono što o sebi čuju od onih kojima veruju.