Сине, играо си се данас много. Трчао си, падао, гулио колена, плакао, устајао, смејао се, рукавом брисао зној са чела и све то радио изнова.
Сада дођи, стреси ту прашину са себе, помери мало ту капу у страну, тек толико да ти видим очи и седи поред мене. Рећи ћу ти шта у њима видим. Видим небо, видим звезде, видим море и таласе, видим будућност. Видим да си исто тако срећан као што си данас био, па запињеш, падаш, ваљаш се у прашини, тужан си, онда плачеш … Осећаш и како те пече рана од пада, али не желиш да зауставиш игру и зато јуриш даље. И допада ти се то што не стајеш, јер се себи чиниш још већим јунаком. Онда видиш да побеђујеш, па си опет срећан. Ти запињеш још хиљадама пута, али увек устајеш, идеш даље и достижеш више. Са увек истим сјајем у оку, и када си на земљи и када си горе. И не обраћај превише пажњу на ту прашину што ти је остала на лицу. Нека стоји као доказ да си се из ње издигао. Дозволи јој да ти запрља образе, кошуљу и да ти посиви ципеле, али никада не дај да ти запрља душу, искриви осмех и изопачи снове. Јер снови су важни.
Важно је шта сањаш. Хоћеш ли сањати како дотичеш звезде, пловиш морима, освајаш пространства, нечије осмехе и осећања или ћеш сањати скупа кола и гомилу пара?
Ја ти новац желим на јави, али немој њиме прљати снове. Снови о новцу се брзо потроше, а ти не желиш да будеш човек без снова. И чувај своје снове, ако су прави. Немој их делити, нека буду само твоји и ничији више. Кад се пробудиш понекад, само ми намигни и пусти да нагађам где си све био.
Твоје очи ми кажу и да ћеш бити добар дечко, као и сада, помало стидљив. Знам шта ћеш ми рећи – данас се нико ничега не стиди. А ти се не дај заразити тиме. Пусти да ти образи порумене, колена задрхте и дланови се озноје. И покажи да ти је стало… Да ти је барем мало стало шта ће рећи девојчица која ти се баш свиђа и шта ће мислити неко ко ти се учини важним. Није могуће да важних неће бити. Оних који пуштају змајеве без ветра и господаре немирним морима. И није могуће да ти због ниједне девојчице неће заклецати колена и затреперити срце, јер ћеш баш са њом и ни са једном другом, пожелети да делиш сладолед. Они ће ти такви, оставити траг на срцу и искројити успомене. Гледај их тамо где и ја тебе сад гледам и понекад се озбиљно постиди пред њима. Бринеш се како ће стид у туђим очима изгледати? Ако су стварно велике, изгледаћеш и ти велик у њима.
Сада иди, имаш још мало времена, ускоро ће мрак.
Здраво сине. Вратио си се кући. Ово је твоја сестра. Девојчица, сутра мама, жена. Једног дана, имаћеш и ти своју. Њена снага ће бити огромна. И немој да те она плаши. Никада се немој борити против те снаге, јер ћеш изгубити. Изгубићеш задовољну жену, а ја ти само такву желим. Ти си мушко. И твоја улога је велика. Буди јак ослонац, подршка, буди добар саговорник и још бољи пријатељ, буди заштитник и буди храбар. Увек храбрији од ње. Али ако икада на било који начин покушаш да докажеш своју мушкост, знај да си је изгубио. И ако је никада не будеш доказивао тек онда ћеш бити прави мушкарац. За њу. За твоју жену. А ја? Ја знам да ти то јеси. Јер прави мушкарци имају сјај у оку. Они се стиде, сањају, падају, плачу, устају, иду даље… а изнад свега воле и поштују жене.
Направио си себи вечеру!? Браво сине! Сада, лаку ноћ!
Извор: zolerina.com
Bravo ,mama. Pismena i pametna zeno. Pitkih li reci… Ne procitah nista lepse od Andrica do ovog danas
Mnogo jak tekst rasplakala sam se