Слушајте своју децу, пажљиво. Не у журби, не успут…

фебруар 23, 2016

Слушајте своју децу, пажљиво. Не у журби, не успут…
Не дозволите да видите њихову вредност, тек кад их неко други похвали.
Ви први треба да видите шта се крије у њима, па тек онда други…
Не говорите им да је нешто о чему маштају, причају са одушевљењем немогуће.
Дајте им подстрек, дајте им подршку, па како буде…
Не говорите да нешто не могу, не сеците им крила тако што ћете
то што они желе сматрати за будалаштину.
Учестујте у њиховим сновима, у њиховим измишљеним сликама,
Не одлазите из тог њиховог круга, будите увек ту, стегните их за руку
И говорите да они то могу. Без обзира шта је то,
Пустите их да се боре за то своје, говорите им да се боре,
ако се некад растуже, јер се уморе од борбе.
Пустите их да буду шта желе, немојте да имате за њих већ
спремљене снове, ваше снове, које ви нисте остварили.
Не намећите им нешто, да би их људи другачије гледали.
Не дозволите да проблеми на послу, у животу уопштено
Учине да их на тренутак оставите, да их не примећујете, да
Не делите само њихову срећу, онако како они очекују, већ делите
и њихову тугу, онако како они очекују…
Увек имајте времена за своју децу, увек се понашајте
као њихов ослонац, и дајте им то до знања…
Нека увек осете да сте ту, да сте присутни, да сте им одани,
да ништа није важније од њих.
Не гурајте их на страну супротну од оне коју они желе,
пустите их да слободно одлучују,
а у старости ћете видети резултат свега тога.
Слушајте их, слушајте пажљиво… Јер то је најлепша музика коју можете чути.

Аутор: Јелена Шестовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама