Јесте ли се наслушали прича како сте били изузетно паметна беба која је прије првог рођендана скинула пелене? Ја сам била та беба. И ја сам слушала. Можда и јесам била натпросјечно интелигентан смотуљак, ко ће га знати.
Не доводим истинитост успомена у питање, ал’ мени то, са ове тачке гледишта, звучи као Сциенце Фицтион филм из 3050. Сама процедура скидања пелена ми је најтеже пала од свих одвикавања од бебећих навика. Додуше, ћерку је одвкавала бака кад је била код ње, па сам ту дужност, сво задовољство и заслуге преписала мојој мами. Бјеше то готово за пар дана, те нисам ни осјетила како то може да изгледа. Прихватила је туту, а и адаптер без проблема и углавном смо без велике помпе скинули пелене.
Кад сам и сина овог љета послала код маме да се друже и здруже са тутом (или wц шољом по избору) очекивала сам да га врати са успјешно савладаним изазовом. Доживјели смо пех. Бакине чаробне моћи код звекана нису уродиле плодом. Мали човјек је ријешио да ,,Неће туту!!!!” И готово. Нема расправе. Неће жив! Сине драги, ако теби не смета, мени још мање! Нико није отишао са пеленама у школу а до величине шест имаш још мало да гулиш, па како год хоћеш! Тјешила сам се ја тако… Кад буде спреман сам ће да тражи. Цврц. Ништа од тога.
Од свега је прво схватио да му је у гаћама љепше него у пелени и онда сам имала период јурцања на wц шољу сваких пола сата. Ттуту никад није заволио, као ни адаптер. Трајало је неких петнаестак дана док није почео да пријављује да хоће да ,,писи сољу”. Онда смо јурили као суманути ко ће прије да стигне до WC-а и обавили све како Бог заповиједа. Држим га тако да не упадне у шољу, мазим га по леђима док он вири како иде процес отпуштања онога што треба да се отпусти, те ,,јеси ли завршио душо? Браво!!! Ћао гованце! Види, одлази!” Машемо, тако, обоје. Одушевљени. Перемо рукице и настављамо са дневним активностима. Да ли требам да напомињем да је веш машина у том периоду радила прековремено а под сијао од рибања?
одвикавање-од-пелена-1
Нисам покушавала на силу да га одвикавам од пелена. Нити сам га кажњавала што се унередио. Откако смо претворили све у игру он радо обавља све тамо гдје треба. Познајем пуно њих који су пријетили, кажњавали а и батинали дјецу кад неће на туту или уколико се унереде у гаће. И дјеца су цијели процес одвикавања од пелена изузетно стресно прошла. А дужина одвикавања на такав начин може да резултира успоравањем самог процеса. Деца фантастично сарађују кроз игру и од њих можете да добијете шта год да пожелите само ако се играте. Они су природно надарени за учење и прилагођавање. Међутим, наредбама, казнама и пријетњама можемо само постићи да дјеца сарађују из страха. А ту се ниједна страна на крају не осјећа добро. Ни родитељи, ни дијете. Зар није поента да дјеца ураде оно што од њих тражимо зато што то заиста желе? Или нам је само лакше да дрекнемо, захтијевамо, пријетимо и кажњавамо да бисмо добили пожељно понашање? Колико год се чинило компликованим, игра је ипак лакши начин. И љепши. Настојим да је користим кад год желим нешто да постигнем.
Тако смо завољели и wц шољу. Играћући се. Утркивајући се ко ће прије да стигне до ње. Радовали смо се када бисмо ,,посао” одрадили да ваља. А временом се јавило и одушевљење сувим гаћама и настојању да остану суве. До тада је прошло 15 дана нуђења WЦ шоље на сваких пола сата. Сада већ не морам ни да га нудим. Сам тражи. Утркујемо се и даље, чисто да би било забавније.
Једном приликом натрпах се сложеним вешом који сам намјеравала преселити са даске за пеглање у ормаре. ,,Мамаааа!!! Бато је скинуо гаће и сам се попео на шољу!” виче моја ћерка из купатила. Ја упаднем у тренутну панику због тога што би могло да се деси. Само да не пропадне! Да не падне преко! Бацам веш на кревет и улијећем у купатило, а он сав озарен: ,,Мамаааа! Видииии! Писио сам сољу саааам!” Браво мајсторе! А сад се држи за маму барем док ти гуза не порасте. Биће нешто од нас.
П.С. Срећно са скидањем пелена! Тркајте се до шоље! До сувих гаћа!
Татјана Куљача
Извор: Мојпедијатар