Posle produženog zimskog raspusta, najteže je nadomestiti praksu u srednjim stručnim školama i na dualnim smerovima jer ne rade sve firme subotom i nema uvek prilike za vežbe na klinikama
Nema jedinstvenog modela za nadoknadu nastave koja je prošlog meseca izgubljena zbog produžavanja zimskog raspusta kao način da se spreči širenje gripa. U školskom kalendaru to je – sedam radnih dana u osmoletkama i srednjim školama Vojvodine, a četiri u ostalim krajevima Srbije, koje đaci nisu pohađali. Umesto standardne procedure za nadoknadu časova, koja bi važila za sve škole, a naročito za one u kojima je nastava specifična, kod nas je uvrežen „standard” u tri reči: „Direktori, snađite se!”
Ima škola u kojima nastavnici i učenici već nadoknađuju propuštene časove, ali i onih u kojima još većaju kako će da ih nadomeste. Najteže je uskladiti predviđen i realizovan broj časova praktične nastave u srednjim stručnim školama čiji đaci kontinuirano, u toku cele školske godine, znanje i prvo radno iskustvo stiču u nastavnim bazama. Recimo, za medicinske škole nastavne baze uglavnom su klinike, bolnice, domovi zdravlja, a za đake koji uče u obrazovnim profilima po dualnom modelu, to su različite firme, kompanije, fabrike…
Tehnička škola u Užicu, ugledni primer dualnog obrazovanja, nema šanse da nadoknađuje časove prakse subotom, jer subotom ne rade sva preduzeća u kojima uče njeni đaci. U toku radne nedelje, škola ne sme da prekrši zakonom ograničeno vreme za učenje kroz rad – najduže šest sati dnevno, odnosno 30 sati nedeljno. Međutim, jedino od ponedeljka do petka može da nadoknadi časove, pa i đačke prakse koje se kontinuirano ostvaruju u 14 preduzeća. Kako će da izjednači broj planiranih i realizovanih časova?
– Nadoknadu smo počeli ove, a završićemo sledeće nedelje. Đaci neće biti preopterećeni. Neke časove smo skratili na pola sata, da bismo u toku jednog dana mogli da održimo veći broj časova. Prema preciznoj satnici đaci će, na primer, za dva utorka nadoknaditi jedan izgubljeni utorak. U ta dva dana odradiće ukupan broj časova za koje bi, inače, da nije bilo obustave nastave, bilo potrebno tri dana – pojašnjava Dragan Tucaković, direktor Tehničke škole u Užicu.
Naizgled jednostavan model iz Užica ne odgovara Vazduhoplovnoj akademiji, prvoj našoj školi u kojoj su svi smerovi dualni, a odeljenja se, uobičajeno, dele na grupe kad učenici idu na praksu na aerodrom, u vojsku, policiju…
– Napravićemo preporuku da se nastava nadoknadi radnim subotama u školi, a da se praktični deo u saradnji sa kompanijama nadomesti kada đaci budu imali blok nastavu. Budući da svi naši partneri rade u dve smene, i naši đaci moći će da imaju praktičnu nastavu u dve smene, da tako pokrijemo ova četiri dana produženog raspusta. Mislim da je to najkvalitetnija nadoknada – kaže Goran Cvijović, direktor Vazduhoplovne akademije.
Redovan raspored učenika Medicinske škole „Beograd” predviđa da, recimo, imaju prva tri časa u školi, zatim dvočas fizičkog u zgradi starog DIF-a, jer škola nema fiskulturnu salu, a sutradan da od ranog jutra budu na praksi u bolnici ili vrtiću, a potom na časovima u učionici u školskom zdanju. Subotom i nedeljom u školi se održava nastava za vanredne učenike pedijatrijskog, fizioterapeutskog, vaspitačkog ili babičkog smera. Gde će u raspored da udenu nadoknadu časova za redovne đake?
– Naša praktična nastava vezana je za termine koje imamo u nastavnim bazama: klinikama KCS-a, vrtićima, Centru za zaštitu dece i odojčadi u Zvečanskoj… Ne možemo da pomeramo dogovorene termine. Profesori će sažimati gradivo, ako se uklapa u raspored, organizovaće prečase i dodatnu nastavu posle redovne, a planiramo dve radne subote – objašnjava Predrag Jovanović, direktor Medicinske škole „Beograd”.
Lakše je organizovati nadoknadu klasične nastave u učionicama i kabinetima, tipičnu za osmoletke i gimnazije, procenjuju prosvetni radnici, ali i tu ima problema. Najveća poteškoća je uskladiti radne obaveze nastavnika koji su zaposleni u više škola da bi imali pun fond časova.
– Iskustvo pokazuje da deca često ne dolaze na nadoknadu nastave subotom. Opcija koja će učenike najmanje opteretiti jeste da se u toku nekoliko nedelja svakog dana po jedan čas produži za petnaest minuta, da traje ukupno 60 minuta, ali da se računa kao dvočas, koji čine časovi od pola sata. Škole su se mahom opredelile za taj način da bi se nastava realno nadoknadila. Ovo je dobro rešenje i za problem sa nastavnicima koji rade u više škola i ne mogu budu istovremeno u dve škole na nadoknadi. Imamo nastavnika koji kod nas radi utorkom i sredom, ne mogu da računam na njega drugim danima. Ako mu je u sredu dupliran čas zbog nadoknade, nema problema, jer je svejedno u školi – razjašnjava Danijela Raletić, direktorka kragujevačke osmoletke „Dvadeset prvi oktobar”.
Produžavanje časova, sažimanje gradiva
Prošle nedelje je počela nadoknada nastave u vojvođanskim školama tako što je od utorka do petka svakog dana za 15 minuta produžen prvi čas u rasporedu, koji se potom računao kao realizovan dvočas, potvrđuje za naš list Slavoljupka Mihajlović, direktorka novosadske OŠ „Dušan Radović”. Ove nedelje na isti način produžava se drugi čas u rasporedu, sledeće nedelje treći čas i tako redom dok se nadoknade četiri radna dana, od ukupno sedam koliko su vojvođanske škole izgubile zbog epidemije gripa. Preostali časovi nadomestiće se posle prolećnog raspusta u Vojvodini sažimanjem gradiva, a u skladu sa preporukom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.
Autor: Milenija Simić-Miladinović
Izvor: Politika