Школе са мање од 400 ђака неће бити угашене

 
Школе које имају мање од 400 ученика неће бити угашене, а такве тврдње појединих синдиката образовања нису утемељене. Од укупно 1.185 основних школа у Србији, 604 имају мање од 400 ђака, од 107 гимназија, таквих је 42, а од 310 средњих стручних школа, 103 има испод 400 ученика. Број ученика није једини критеријум по коме се одређује да ли ће нека школа бити угашена, а ђаци пребачени у најближу суседну. То је одређено критеријумима које је Влада донела још 2010, а по њима матичне основне школе са мање од 400 ђака могу бити упитне само ако у кругу од два километра постоји друга школа. За рационализацију мреже основних школа надлежне су локалне самоуправе и ми поздрављамо сваки напор да се та мрежа оптимизује – поручује за Данас Милован Шуваков, помоћник министра просвете.
Локалне самоуправе почеле су да кроје нову мрежу школа, а најаве да би у Београду три осмолетке могле да ставе катанац у браву од 1. септембра изазвале су оштре реакције родитеља. Како незванично сазнајемо, градски Секретаријат за образовање још није упутио Скупштини града предлог нове мреже, а услов да буду угашене или спојене испуњавају 34 осмолетке. У медијима је помињано да би због малог броја ученика од јесени могле бити угашене основне школе „Ђуро Стругар“ и „Стари Град“, али се надлежни већ сада суочавају са великим притиском родитеља, па је питање хоће ли се уопште упустити у тај посао. Ученици, родитељи и наставници београдске ОШ „Стари Град“ још у марту су протестовали због могућег затварања те образовне установе, у чије просторије би требало да се усели Спортска гимназија.
Милан Јевтић, из Уније синдиката просветних радника, каже да је Министарство просвете законом дало велика права родитељима, те да би просветна власт требало да објасни родитељима зашто се неке школе гасе и деца пребацују у суседне, а не да одговорност пребацује на наставнике. Он истиче да је за синдикат спорно стручно упутство о формирању одељења за наредну школску годину, које предвиђа прекомпоновање постојећих одељења, ако је у међувремену дошло до смањења броја ђака. Јевтић каже да су се одељења досад формирала на почетку првог и петог разреда, а да се сада тражи прекомпоновање и у другим разредима, ако се по броју ђака не уклапају у прописане критеријуме Министарства. Јевтић наводи да ће због тога неки наставници остати без дела фонда часова, али да ће стручно упутство нанети највећу штету ђацима и пореметити досадашњи систем рада. Он оцењује да су упутство писали они који никада нису радили у настави и који се држе бирократије, а не знају како функционише живот у школи.
– Тако нешто је могао да напише само непријатељ деце, просветних радника, али и школе као институције – тврди Јевтић.
Из Министарства просвете, с друге стране, поручују да је слично упутство о формирању одељења школама прослеђено и прошле године и да синдикат није реаговао на овај начин.
Критеријуми
Ново упутство прописује да школе у првом и петом разреду број одељења дефинишу према броју ученика, тако да једно одељење не може да има више од 30 ђака. Ако у разреду има од 31 до 60 ученика формирају се два одељења, од 61 до 90 три, од 91 до 120 четири… Уколико је у већ постојећим одељењима, изузев новоформираних у првом и петом разреду, дошло до смањења броја ученика, школе су дужне да направе нова одељења, водећи рачуна о равномерној расподели ђака. То значи да, ако у једном разреду има више од 30 ђака, школа формира два одељења у којима не може да буде мање од 15 ученика. Разред може да се подели на три одељења када је број ученика у сваком минимум 21, а на четири и више када у сваком има најмање 23 ученика.
Извор: Данас