Нова школска година почела је 1. септембра, ипак без велике реформе наставе која се дуго најављивала. Нови програми јесу написани и усвојени, али ће на њих прве генерације прећи тек за годину дана. Оно што је већ ступило на снагу много је конкретније: нови школски календари, неколико новина у средњим школама и стручном образовању, док је велики пакет измена кровног закона остао – бар за сада – у форми Нацрта.
Војвођански ђаци на зимски распуст недељу дана раније, укупно ШЕСТ пауза током школске године
У већем делу Србије основци ће у првом полугодишту бити у клупама до 30. децембра, а у школу се после зимског распуста враћају 18. јануара. Средњошколцима је 31. децембар радни, али ненаставни дан, а друго полугодиште и за њих почиње 18. јануара. Јесењи распуст је од 11. до 13. новембра, сретењски од 15. до 19. фебруара, а пролећни од 30. априла до 4. маја. Осмаци завршавају наставу 28. маја, остали основци 11. јуна, а већина средњошколаца 18. јуна.
У Војводини распоред је другачији пре свега око зимског распуста. Прво полугодиште тамо се завршава већ 23. децембра, зимски распуст траје од 24. децембра до 8. јануара, а друго полугодиште почиње 11. јануара, седам дана раније него у остатку Србије. Остали велики датуми углавном се поклапају: јесењи распуст је од 11. до 13. новембра, сретењски од 15. до 19. фебруара, а пролећни од 30. априла до 4. маја. У Војводини су, уз то, 26. и 29. март нерадни и ненаставни дани, због чега су предвиђене и радне суботе 27. фебруара и 3. априла.
Остали важни датуми у календару:
- 21. октобар – Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату;
- 8. новембар – Дан просветних радника;
- 27. јануар – Свети Сава, Дан духовности, радни дан без наставе;
- 21. фебруар – Међународни дан матерњег језика;
- 10. април – Дан сећања на Доситеја Обрадовића;
- 22. април – Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма;
- од 5. до 7. маја – Недеља сећања и заједништва;
- 9. мај – Дан победе;
- 28. јун – Видовдан, такође радни дан без наставе.
„Недеља“ сећања и заједништва 2027. траје три дана – од 5. до 7. маја. Правилник изричито каже да се у том периоду организују активности посвећене култури сећања и невиним жртвама – ученицима и младима – као и развоју хуманости, емпатије, толеранције, поштовања и дијалога. Прошле школске године била је предвиђена од 4. до 8. маја 2026, дакле читавих пет радних дана.
У календар за 2026/27 ушао је и ЕКСПО 2027. Правилници предвиђају да школе у годишњим плановима рада планирају једнодневну студијску посету изложби у периоду од 17. маја до 25. јуна. Формулација је у јуну изазвала недоумице да ли то значи да ће одлазак бити обавезан, па је Министарство накнадно послало посебно стручно упутство. У њему је прецизирано да учешће ученика није обавезно, да је за малолетнике потребна сагласност родитеља и да ће превоз и улазнице бити бесплатни. Посета не замењује ни екскурзију ни наставу у природи.
Велика промена програма – усвојена, али одложена
Нови програми наставе за први и пети разред основне школе и први разред средње школе јесу припремљени и усвојени – али се не примењују од овог септембра. Њихова примена почиње тек школске 2027/28. године. У међувремену се раде програми за други и шести разред основне школе и други и трећи разред гимназије, а они би требало да стигну у учионице 2028/29.
Слично је и са националним уџбеницима, о којима се дуго говорило као о новини која долази већ ове године. Важећи Закон о уџбеницима сада предвиђа да се први уџбеници од националног значаја – за историју и географију – користе од 2027/28. године за први и пети разред и први разред средње школе. Тек крајем августа изабрани су аутори првих таквих уџбеника.
То, међутим, не значи да ове године нема програмских новина. У средњем стручном образовању уведено је шест нових и четири иновирана образовна профила, међу којима су техничар мехатронике возила, техничар обновљивих извора енергије и техничар витикултуре и енологије. А за ученике гимназија који су страни држављани од ове године први пут се уводи Српски као страни језик као обавезан предмет.
Зато се школска 2026/27. пре може назвати годином припреме за реформу него годином реформе. Највеће измене програма и уџбеника већ су правно припремљене, али је њихова примена померена за наредну школску годину.
А нови ЗОСОВ?
Током августа Министарство је отворило јавну расправу о изменама Закона о основама система образовања и васпитања, али тај документ није постао закон до почетка школске године. Расправа је трајала од 3. до 23. августа, а Нацрт се није нашао на дневном реду августовског заседања Скупштине.
А предложене измене нису безначајне. Између осталог, предвиђено је смањење савета родитеља на највише осам чланова у основној и 15 у средњој школи и мењање дела његових надлежности; могућност суспензије лиценце наставнику који ни након писаног упозорења не обавља образовно-васпитни рад; другачија правила за премештај ученика и измене у области ученичког организовања и положаја запослених. Министарство тврди да је циљ ефикаснији рад школа и јачање васпитне функције, док су део просветних радника, родитеља и организација ова решења оценили као сужавање њиховог утицаја у школи.
Тако је нова школска година почела са прилично необичним раскораком: календар је нов, понешто се већ променило, али су највеће најављене промене – нови програми, национални уџбеници и могуће ново уређење односа унутар школа – практично пребачене у наредни период. За ђаке је 1. септембар 2026. зато много мање био почетак „новог образовања“, а много више почетак године у којој се оно тек припрема.