Друго полугодиште у основним и средњим школама почело је данас, по моделу који је важио у првом полугодишту – млађи основци су у клупама, подељени у мање групе, а наставну похађају скраћено. Старији основци сваки други дан долазе у школу, док средњошколци једне недеље похађају онлајн, а друге долазе у школу.
Министар просвете Бранко Ружић рекао је да не види разлог да се мала матура не одржи, а према тренутним најавама школска година трајаће пет дана дуже него што је планирано.
Снежани Романдић из Уније синдиката просветних радника Србије чини се да министарство жмури и игнорише епидемију. Изгледа јој као да је питање короне сада мање битно и у запећку.
“Ми почињемо да радимо и то на начин и методом која нема никакве сврхе. Ако се бавимо васпитним и образовним процесом, то овако у школи не бива. Ја сам, испред Уније синдиката просветних радника Београд, тражила да се помери почетак другог полугодишта, барем за месец дана, зато што је Београд епидемиолошки најугроженији. Из Министарства просвете нема никакве реакције. Верујем да ћемо ми до краја школске године ићи овом методом. Имам утисак, као и све у земљи Србији, битно је само да се одржи форма”, каже Романдић за Нова портал.
Она поручује да су наставници фрустрирани.
“Да оставимо са стране ту могућност да буду заражени, многи су прележали ковид на ногама. Ми и немамо праве податке. У Београду нас нису ни тестирали, уколико смо били у контакту са неким. Нисмо могли да добијемо тест, ако дођемо и кажемо: мени је ученик у разреду позитиван. Ако нам није добро, ми смо већ навикли да радимо и да не идемо на боловање. Многе колеге су биле позитивне и имају папире да то јесу, а неки су прошли и на ногама целу причу. Колико ће нас тек проћи кроз то, то тек не знамо, јер децу не тестирају уопште, чак ни на захтев родитеља. То не бива, то се не дешава по домовима здравља и по дечјим диспанзерима”, објашњава све разлоге фрустрације.
Романдић се прибојава да ће бити последица по сам наставни процес и знања која деца усвајају.
“Ако је онај ко децу треба да научи нечему фрустриран, јер ради залудан посао, не знам шта ћемо и чему ћемо да их научимо”, каже Романдић.
У међувремену, поједини просветни синдикати траже састанак са председником Александром Вучићем, али не због опасности услед епидемије, него због плата.
“Сматрамо да запослени у образовању улажу максималан напор да би васпитно-образовни процес функционисао у оваквим условима. Од свих делатности, запослени у образовању имају најниже плате које се финансирају из буџета Србије”, наводи се у допису коју су упутили председнику.
Напомињу да је велики проценат запослених у образовању на минималцу, а разлика између минималца и професорске плате је 1:1,89. Допис су потписали председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић, Синдиката радника у просвети Србије Слободан Брајковић и ГСПРС Независност Томислав Живановић.
Извор: Нова / Зелена учионица