Predrasude da žene donose odluke „emotivnije“ ili su „neodlučne“, ne utiču samo na njihove karijere, već oblikuju i opšte prihvaćene društvene norme. Zato je izuzetno važno da i muškarci prepoznaju da žene imaju jednake mogućnosti za uspeh u svim oblastima života, kao i da zajedno sa njima rade na stvaranju istinske ravnopravnosti, istakao je poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević na otvaranju konferencije „Između formalne jednakosti i stvarne ravnopravnosti: stavovi muškaraca o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji“.
Na konferenciji su predstavljeni najvažniji uvidi iz nedavno sprovedenog istraživanja o percepciji muškaraca o rodnoj ravnopravnosti, koji pokazuju da li ona za muškarce ima jednaku važnost kao za žene i koliko su zaista spremni da je ostvare u praksi. Istraživanje je izrađeno za potrebe institucije Poverenika, u okviru projekta Nemačke međunarodne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“, koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Iako je ravnopravnost žena i muškaraca u Srbiji zagarantovana Ustavom i zakonima, stvarna moć u porodici, na poslu i u javnom životu još uvek nije izjednačena. Rezultate ove studije iskoristićemo za kreiranje preporuka namenjenih državnim organima, lokalnim samoupravama, poslodavcima, medijima, obrazovanju, pravosuđu i civilnom sektoru, jer ostvarivanje rodne ravnopravnosti ne zavisi samo od zakona, već i od stavova i svakodnevnih odluka svih učesnika u društvu, rekao je poverenik.
Istraživanje sprovedeno na uzorku od 1.200 ispitanika otkriva razlike između onoga što muškarci deklarativno podržavaju i onoga što rade. Većina muškaraca (61%) kaže da veruje da je ravnopravnost već ostvarena (sa čime se slaže tek 42% žena), ali detaljnija pitanja otkrivaju drugačiju sliku. Iako samo 22,3% muškaraca kaže da im nešto smeta u savremenim zahtevima za rodnu ravnopravnost, kada im se ponude konkretni primeri iz svakodnevice, čak 83,5% njih pronađe neku „spornu“ tačku.
Muškarci znatno ređe primećuju diskriminaciju žena i još uvek čvrsto drže tradicionalne pozicije. Na primer, skoro polovina (45,7%) smatra da muž treba da ima poslednju reč u kući, što je skoro duplo više u odnosu na prosek Evropske unije (24%).
Isto tako, muškaraca i dalje vidi ženu kao primarnu domaćicu kuće, dok čak 54,3% njih smatra da su muškarci „prirodno“ manje sposobni za kućne poslove. Slično je i sa roditeljstvom: aktivno očinstvo je popularno kao ideja, ali ne i u praksi, jer bi svega trećina muškaraca (31,8%) zaista iskoristila pravo na porodiljsko odsustvo od dva meseca.
Na tržištu rada, većina muškaraca (68,4%) veruje da žene imaju potpuno iste šanse za uspeh, ali istovremeno skoro 60% njih smatra da bi žene ipak trebalo da žrtvuju karijeru zarad porodice. Slično je i kod pitanja imovine. Iako se skoro 80% muškaraca slaže da sinovi i ćerke treba da nasleđuju jednako, praksa ih demantuje: u široj porodici skoro polovine ispitanika (44,1%) i dalje je potpuno uobičajeno da se sestre odriču nasledstva u korist braće.