Јануар 2025. године ушао је у српску историју као месец великих протеста и обустава рада који су потресли образовни систем. Наставници и професори основних и средњих школа широм Србије, а првенствено у градовима, одлучили су, неки од њих да у потпуности обуставе наставу, други да ступе у штрајк скраћењем наставе на 30 минута, придружујући се студентским демонстрацијама и захтевима за системске промене.
Међутим, оно што је уследило након тога јесу бруталне репресалије. Наставницима који су се усудили да ступе у штрајк плате су умањене, а онима који су обуставили наставу исплаћиване су без икаквог правила – од нула динара, преко неколико хиљада, до ретких који су добили пун износ плате.
Финансијски већ врло рањива група није могла да овај притисак издржи. Чињеница да су њихове плате око или испод просечних чини их врло погодним за финансијско кажњавање, а нарочито оне наставнике који имају породице.
Притисци нису били само економски већ су они долазили од директора школа, државних институција, стварајући атмосферу страха и неизвесности. Многи наставници су се нашли између чекића и наковња – с једне стране притисци власти, а с друге стране свест да систем мора да се мења.
И док су губили велики део својих прихода због солидарности са студентима, паралелно су стизала обећања о повећању плата. Чак четири повећања у периоду од 12 месеци и ни са свим повећањима њихова плата у јануару 2026, према предвиђањима, неће бити изједначена с републичким просеком, за наставника почетника. А то им је обећано и потписано још 2023. године.
Деценијско урушавање
Српски образовни систем пролази кроз дубоку кризу која се није догодила преко ноћи. Константно подфинансирање, неадекватан однос према просветним радницима и непостојање системске визије довели су до ситуације у којој се најбољи кадрови одлучују за одлазак.
Масовни егзодус младих и образованих људи из Србије директно је повезан са стањем у образовању. Када наставници не могу да живе достојно од свог рада, када се третирају као непријатељи државе јер траже боље услове, тада се шаље јасна порука да друштво не цени образовање и оне који га преносе.
После више месеци одолевања, а након неисплаћених зарада, већина наставника је била приморана да се врати у учионице. Њихове породице нису могле да преживе без примања, а обећања о побољшању услова остала су само то – обећања. Овај повратак није био добровољан, већ принудан, што је додатно деморалисало просветне раднике.
Многи наставници су се осећали издано и напуштено. Они који су се борили за систем у коме би деца могла да добију квалитетно образовање, завршили су са смањеним платама и нарушеним угледом. Овај сценарио шаље јасну поруку свима који би у будућности покушали да се боре за системске промене.
Дугорочне последице
Ово што се догодило са наставницима у 2025. години неће имати само краткорочне последице. Млади људи који су можда размишљали о просветној каријери сада ће добро промислити да ли им то треба. Зашто би се неко одлучио да постане наставник у земљи која своје просветне раднике третира као непријатеље?
Резултат је очигледан – одлазак најбољих кадрова из просвете, смањење квалитета образовања и додатно пропадање система. Земље које су успешно реформисале своје образовне системе инвестирале су у наставнике, третирајући их као стуб друштва. Србија, нажалост, иде у супротном правцу.
Цивилизацијски скок уназад
Начин на који су наставници у Србији третирани током протеста 2025. представља цивилизацијски скок уназад. У 21. веку, у земљи која аспирира ка европским интеграцијама, образовни радници су кажњени због солидарности са студентима и борбе за квалитетније образовање.
Када се наставници третирају као грађани другог реда, када се њихови ставови не поштују, када се економски кажњавају за цивилно непосушност, тада се гради друштво без будућности.
Потреба за променом
Србија мора да разуме да образовање није трошак, већ инвестиција. Наставници нису непријатељи који треба да се неутралишу, већ партнери у изградњи бољег друштва. Без квалитетног образовања и поштовања према просветним радницима, нема ни квалитетне будућности.
Оно што се догодило почетком 2025. године мора да служи као опомена. Системи се не мењају преко ноћи, али се могу урушити врло брзо. Српска влада мора да промени приступ према образовању и просветним радницима пре него што буде касно.
Просветни радници Србије заслужују поштовање, адекватне плате и услове за рад. Они обликују будућност земље, а начин на који се третирају говори више о приоритетима друштва него било који политички говор. Време је да се та реалност коначно призна и да се крене ка стварним променама.