Januar 2025. godine ušao je u srpsku istoriju kao mesec velikih protesta i obustava rada koji su potresli obrazovni sistem. Nastavnici i profesori osnovnih i srednjih škola širom Srbije, a prvenstveno u gradovima, odlučili su, neki od njih da u potpunosti obustave nastavu, drugi da stupe u štrajk skraćenjem nastave na 30 minuta, pridružujući se studentskim demonstracijama i zahtevima za sistemske promene.
Međutim, ono što je usledilo nakon toga jesu brutalne represalije. Nastavnicima koji su se usudili da stupe u štrajk plate su umanjene, a onima koji su obustavili nastavu isplaćivane su bez ikakvog pravila – od nula dinara, preko nekoliko hiljada, do retkih koji su dobili pun iznos plate.
Finansijski već vrlo ranjiva grupa nije mogla da ovaj pritisak izdrži. Činjenica da su njihove plate oko ili ispod prosečnih čini ih vrlo pogodnim za finansijsko kažnjavanje, a naročito one nastavnike koji imaju porodice.
Pritisci nisu bili samo ekonomski već su oni dolazili od direktora škola, državnih institucija, stvarajući atmosferu straha i neizvesnosti. Mnogi nastavnici su se našli između čekića i nakovnja – s jedne strane pritisci vlasti, a s druge strane svest da sistem mora da se menja.
I dok su gubili veliki deo svojih prihoda zbog solidarnosti sa studentima, paralelno su stizala obećanja o povećanju plata. Čak četiri povećanja u periodu od 12 meseci i ni sa svim povećanjima njihova plata u januaru 2026, prema predviđanjima, neće biti izjednačena s republičkim prosekom, za nastavnika početnika. A to im je obećano i potpisano još 2023. godine.
Decenijsko urušavanje
Srpski obrazovni sistem prolazi kroz duboku krizu koja se nije dogodila preko noći. Konstantno podfinansiranje, neadekvatan odnos prema prosvetnim radnicima i nepostojanje sistemske vizije doveli su do situacije u kojoj se najbolji kadrovi odlučuju za odlazak.
Masovni egzodus mladih i obrazovanih ljudi iz Srbije direktno je povezan sa stanjem u obrazovanju. Kada nastavnici ne mogu da žive dostojno od svog rada, kada se tretiraju kao neprijatelji države jer traže bolje uslove, tada se šalje jasna poruka da društvo ne ceni obrazovanje i one koji ga prenose.
Posle više meseci odolevanja, a nakon neisplaćenih zarada, većina nastavnika je bila primorana da se vrati u učionice. Njihove porodice nisu mogle da prežive bez primanja, a obećanja o poboljšanju uslova ostala su samo to – obećanja. Ovaj povratak nije bio dobrovoljan, već prinudan, što je dodatno demoralisalo prosvetne radnike.
Mnogi nastavnici su se osećali izdano i napušteno. Oni koji su se borili za sistem u kome bi deca mogla da dobiju kvalitetno obrazovanje, završili su sa smanjenim platama i narušenim ugledom. Ovaj scenario šalje jasnu poruku svima koji bi u budućnosti pokušali da se bore za sistemske promene.
Dugoročne posledice
Ovo što se dogodilo sa nastavnicima u 2025. godini neće imati samo kratkoročne posledice. Mladi ljudi koji su možda razmišljali o prosvetnoj karijeri sada će dobro promisliti da li im to treba. Zašto bi se neko odlučio da postane nastavnik u zemlji koja svoje prosvetne radnike tretira kao neprijatelje?
Rezultat je očigledan – odlazak najboljih kadrova iz prosvete, smanjenje kvaliteta obrazovanja i dodatno propadanje sistema. Zemlje koje su uspešno reformisale svoje obrazovne sisteme investirale su u nastavnike, tretirajući ih kao stub društva. Srbija, nažalost, ide u suprotnom pravcu.
Civilizacijski skok unazad
Način na koji su nastavnici u Srbiji tretirani tokom protesta 2025. predstavlja civilizacijski skok unazad. U 21. veku, u zemlji koja aspirira ka evropskim integracijama, obrazovni radnici su kažnjeni zbog solidarnosti sa studentima i borbe za kvalitetnije obrazovanje.
Kada se nastavnici tretiraju kao građani drugog reda, kada se njihovi stavovi ne poštuju, kada se ekonomski kažnjavaju za civilno neposušnost, tada se gradi društvo bez budućnosti.
Potreba za promenom
Srbija mora da razume da obrazovanje nije trošak, već investicija. Nastavnici nisu neprijatelji koji treba da se neutrališu, već partneri u izgradnji boljeg društva. Bez kvalitetnog obrazovanja i poštovanja prema prosvetnim radnicima, nema ni kvalitetne budućnosti.
Ono što se dogodilo početkom 2025. godine mora da služi kao opomena. Sistemi se ne menjaju preko noći, ali se mogu urušiti vrlo brzo. Srpska vlada mora da promeni pristup prema obrazovanju i prosvetnim radnicima pre nego što bude kasno.
Prosvetni radnici Srbije zaslužuju poštovanje, adekvatne plate i uslove za rad. Oni oblikuju budućnost zemlje, a način na koji se tretiraju govori više o prioritetima društva nego bilo koji politički govor. Vreme je da se ta realnost konačno prizna i da se krene ka stvarnim promenama.