Министарство просвете је најавило да ће од наредне школске године број изборних предмета у гимназијама бити смањен, али се за сада не зна хоће ли ова промена важити само за ученике који ће 2026/27. бити у првом разреду или ће обухватити и остале гимназијалце.
Извори Данаса кажу да је пре око две недеље одржан састанак директора гимназија са помоћницом министра за средње образовање Данком Нешовић која је, наводно, била за то да од идуће школске године број изборних предмета и фонд часова буде смањен у свим разредима гимназије, а сусрет је завршен обећањем да ће директорима бити јављено шта ће бити коначно решење.
Директори и наставници га не знају ни након што им је пре неколико дана стигао допис из Министарства просвете са потписом министра Дејана Вука Станковића, јер је, кажу, недоречен.
У том допису, подсетимо, пише да су у припреми измене плана наставе и учења за гимназије, које ће подразумевати смањење недељног фонда часова за изборне предмете.
“Планира се да у првом и другом разреду гимназије ученик бира један изборни предмет са листе од два изборна предмета. У трећем разреду ученик такође бира један изборни предмет, са листе од два изборна предмета, који наставља да изучава у четвртом разреду (школа нуди два од могућа три изборна предмета). Правилник о наставном плану за гимназије ће бити објављен за нову школску 2026/2027. годину”, пише у допису, али се не наводи колики ће бити фонд часова изборних предмета од првог до четвртог разреда.
Како незванично сазнаје Данас, идеја је да у сваком разреду ученик бира по један изборни предмет, који ће у недељном распореду бити заступљен са по једним часом.
Према актуелним прописима, ученици бирају два изборна предмета, са списка који понуди школа. У првом и другом разреду имају по један час недељно из сваког од ових предмета, а по два часа у трећој и четвртој години. Гимназијаци изборне предмете бирају у првом, другом и трећем разреду, с том што оно што оно што одаберу у трећој години морају да слушају и у четвртој.
Понуда изборних предмета (раније су се звали изборни програми) сада је много већа од оне која се најављује. Тренутно их за први и други разред има шест, а за трећи и четврти девет. На том списку су, између осталог, Језик, медији, комуникација, Појединац, група друштво, Уметност и дизајн, Примењене науке, Економија и бизнис, Основи геополитике, Религије и цивилизације, Савремене технологије, Методологија научног истраживања…
Настава ових предмета је конципирана као пројектна, а надлежни су њихово увођење образложили намером да подстакну радозналост, допринесу развоју социјалних и истраживачких вештина ученика, да подстакну креативност и активизам, помогну ђацима у формирању ставова и система вредности и да буду добра припрема за надоградњу знања у наредним разредима.
Ипак, годинама стижу жалбе и од ученика, родитеља, али и самих запослених у школама да изборни предмети нису оправдали сврху и да су само додатно оптеретили ђаке, те да се почетна добра идеја у пракси претворила у супротност јер махом служе за допуну фонда наставницима или се дају запосленима на одређено време.
Снежана Малетин, професорка у Гимназији “Јован Јовановић Змај”, која у овој школи предаје изборни предмет Уметност и дизајн, о поменутом допису Министарства просвете није била обавештена јер га, како каже, директор није проследио Наставничком већу.
– Ученици су до сада бирали два изборна предмета, па је то повећавало број часова у току дана. Уз часове обавезних предмета дешавало се да имају и по 12 часова дневно. Најављена промена је добра за растерећење самих ученика. С друге стране, то ће смањити норму наставницима. Али по мени је то мањи проблем. У допису Министарства се не помињу веронаука и грађанско васпитање, они су “свети” предмети који се не дирају, а по мени и многима од нас, управо то су предмети на којима се најмање ради на часовима – каже Малетин за Данас, која је и председница школске организације Независног синдиката просветних радника Србије.
Ана Димитријевић, председница Форума београдских гимназија, каже да јој је драго што ће се ученицима смањити број предмета, али примећује да се код нас све ради “преко колена”.
– Када се неки предмет уводи не пита се да ли је то превише, да ли се дуплира неко градиво, да ли ће имати ко да предаје, хоће ли у школи бити довољан број учионица. А када се неки предмет укида, само се “одсече”. С једне стране, ученици ће бити ослобођени дела градива и временски ће имати мање часова на недељном и годишњем нивоу, али ће неке колеге изгубити део фонда који имају кроз изборне предмете. По мени би било добро да понуда изборних остане иста као до сада. Да се задрже и наставници и да групе за изборне предмете остану мање. Зашто не би на неки изборни предмет ишло само пет ученика? То је много квалитетнији рад – сматра Димитријевић.
Цео текст прочитајте на сајту Данаса.