Ако ђак није на часу, у неким школама то убрзо буде јављено родитељима, пре свега због безбедности ученика
Ушколама где је уведена обавеза да родитељи у року од пола сата СМС-ом буду обавештени уколико им дете није дошло на наставу, готово су искорењени неоправдани изостанци. Такав систем могао би да буде уведен у свакој кући знања која користи електронски дневник, или има барем један рачунар прикључен на интернет. Родитељи који сматрају да је ово вид претеране контроле, имају могућност да блокирају пријем порука.
Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја истиче да систем надзора у школама мора да се пооштри, али дозирано.
– Као неко ко је 40 година у образовању, тврдим да родитељи нису спремни, а ни систем није зрео. Морате да имате некога ко ће после првог часа да зна ко није дошао па да то убележи. Замислите школу од 700 или 800 ђака, и да 30 представника одељења долазе да се унесу изостанци, а у току је, рецимо, епидемија неког вируса. Друго, ко ће бити оператер који ће да уноси податке: дежурни наставник или ученик, теткица, домар? Немамо људе за то. Увођењем једносменског рада добићемо квалитетнији оквир. Сада у школама немамо административног радника који би то могао да ради јер не можете измислити још 20 одсто норме на конто нечега што не постоји у опису посла у просвети – објашњава министар Шарчевић.
У основној школи „Десанка Максимовић” у нишком насељу Чокот, већ више од две године родитељима се у року од 30 минута од почетка наставе дојављује ако дете није у учионици. Тако су на минимум сведени изостанци и кашњења на часове у школи која има 750 ђака. Основни разлог увођења СМС обавештавања био је унапређење безбедности јер су ђаци већином путници из околних села, а од куће до школе могу бити изложени разним недаћама, од временских неприлика надаље.
– Будући да се бавим програмирањем, осмислио сам апликацију која је повезана с базом података у коју смо унели имена и презимена наших ученика и бројеве телефона њихових родитеља – каже Филип Клаин, професор информатике и рачунарства у ОШ „Десанка Максимовић”.
Како објашњава, за слање порука родитељима може да буде задужен један школски радник, али и сваки наставник док је на часу у одељењу под условом да у свакој учионици постоји рачунар прикључен на интернет, што ова школа има. Ипак, определили су се да један запослени прође кроз сва одељења, забележи ко је одсутан и све поруке пошаље одједном. Наставницима је остављена могућност да користећи исти систем обавесте родитеље да ученици на час нису донели потребан прибор или да су непримерним понашањем ометали наставу.
Ова нишка школа своју апликацију поклања свим кућама знања које желе да уведу такав систем обавештавања.
– Поруке коштају око два динара, што није много кад се упореди с вредношћу правовремене информације за безбедност ученика. Годишње је то трошак од око 10.000 динара, који сноси наша школа – каже професор Клаин.
Самосталност или надзор
Могућност да о изостанцима своје деце с наставе буду обавештени аутоматски, СМС-ом или имејлом изазива опречне реакције родитеља. Идеју одобравају они који су уверени да би се тако унапредила безбедност ученика и смањило бежање са часова јер би се ђацима ускратила шанса да скривају изостанке и ко зна где и како проводе време уместо да су у школи. Противрече им заговорници става да је то „претерана контрола којом се нарушава поверење, кочи самосталност и сазревање детета”. Најжешћи опоненти предвиђају да ће „још мало децу чиповати или им стављати наногвице” да би могли да их прате, али превиђају да за праћење клинаца у стопу родитељи увелико користе –„паметне сатиће” са џи-пи-ес технологијом.
Велики број изостанака мука система
Изостанци ученика из школе наше образовање сврставају у врх неславне листе, знатно изнад просека земаља ОЕЦД. Резултати последње ПИСА студије сведоче да је већина ђака у Србији (61 одсто) закаснила бар једном на наставу у току две недеље. С неких часова одсуствовало је њих 41 одсто. Сваки четврти ученик изостао је неоправдано. Превише ђачких изостанака озбиљна су мањкавост овдашњег школства. Ипак, министар просвете Младен Шарчевић тврди да су употребом електронског дневника изостанци смањени за више од 30 одсто.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
Извор: Политика