Име певачице народне музике Снежане Ђуришић нашло се у уџбенику Музичке културе за 8. разред основне школе издавачке куће Дата Статус, у лекцији посвећеној новој народној песми. Повод је била нумера „Одакле си, селе“, чији је аутор и композитор Радојка Живковић, а коју је Ђуришић прославила. Певачица није крила понос, истичући како је изузетно почаствована што се њено име нашло пред младима који тек обликују свој музички укус.
Сама лекција садржи кратак биографски приказ певачице – да певањем почела да се бави од девете године, да је студирала на Факултету музичке уметности и да има статус истакнутог уметника Републике Србије. Уџбеник наводи да је њен допринос развоју народне музике вишеструк: од трајних снимака изворних песама за архив Радио Београда, пажљивог избора новокомпонованих песама, до едукације младих у улози вокалног педагога и члана жирија такмичења. Негативне реакције дела јавности изазвало је, међутим, то што је Снежани Ђуришић посвећена готово трећина странице – што је за многе превазишло оквире саме лекције.
Ауторке уџбеника, др Соња Маринковић и др Славица Стефановић, бивше професорке Факултета музичких уметности у Београду, објасниле су за Данас да је Ђуришић изабрана јер је највише допринела популаризацији песме која се обрађује, те да поседује потребне гласовне квалитете да ученицима буде позитиван узор. „Лекција садржи и друга објашњења, те је свако извлачење из контекста злоупотреба“, нагласиле су ауторке, додајући да уџбеник помиње и многе друге ауторе и извођаче популарне музике јер тако налаже наставни план и програм.
Помињање Ђуришић није спорно ни Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), који је уџбеник одобрио 2025. године. Из ЗУОВ-а појашњавају да је песма „Одакле си, селе“ дата као пример композиција које су народне, али имају познатог аутора, те да је уз нотни текст природно објаснити нешто о извођачу. Истичу и да уџбеници музичке културе за 8. разред обухватају различите жанрове – од традиционалне и староградске музике, преко џеза и блуза, до рока, попа и народне музике – у складу са планом који обрађује музику 20. века. Поред Ђуришић, у уџбеницима за музичко појављују се и Бајага, Рибља чорба, Ван Гог, Здравко Чолић, Јадранка Стојаковић, Шабан Бајрамовић, Есма Реџепова и други.
Иначе, Ђуришић није усамљени случај у српском образовном систему. Пре неколико година, стихови хита „Лепи громе мој“ Светлане Цеце Ражнатовић нашли су се на тесту за пријемни испит, што је тада изазвало оштру полемику у просветним круговима, а певачица Весна Вукелић Венди постала је део уџбеника социологије као пример за анализу масовне културе. Недавно је Цеца поменута и у уџбенику за 5. разред.
Овакви примери изнова покрећу дебату о граници између очувања културне баштине и естрадизације школства. Један део јавности сматра да квалитетној изворној народној музици свакако има места у школама, наглашавајући да је пример Снежане Ђуришић везан искључиво за традицију и културу. Други су згрожени присуством поп-фолка и турбо-фолка у школском програму, упозоравајући на дугорочно срозавање друштвених критеријума. Из педагошких кругова долази упозорење да је кључно постављање јасне границе – уколико се примери из естраде користе без критичког контекста, деци се намеће естетика шунда уместо правог знања.
Јавност остаје подељена око тога да ли ауторе уџбеника треба похвалити што покушавају да држе корак са временом, или их осудити због тога што су естраду увели тамо где јој, према мишљењу многих, место никада није било. Уџбеник ће се у школама почети користити тек од наредне школске године.