Снежана Вољевица, пореклом Ужичанка, 2000. године се с породицом преселила у Норвешку. У Норвешкој су јој и супруг, деца, унучићи, и посао. Она скоро 19 година ради у једном вртићу, па за портал Nova.rs открива како функционишу норвешки вртићи, чему се малишани тамо уче, колико је везана за децу, али и како су се прилагодили корони.
“Ја обожавам мој посао и, кад сам почела да радим, рекла сам да деца у норвешким вртићима уживају јер се све ради у њиховом интересу”, почиње причу Снежана.
Она каже да је тамо Законом регулисана минимална норма запослених по детету. То значи да мора бити најмање један васпитач на троје деце испод три године или један васпитач на шесторо деце од три до шест година. Такође, на седморо деце испод три године долази један педагог или на 14 деце изнад три године.
Прича и шта је заправо у сржи вртића у Норвешкој.
“Главни задатак и циљ вртића је да у сарадњи са родитељима осигура потребу деце да кроз игру, негу и бригу запослених ствара основу за свеобухватни психофизички и социјални развој.”
А та сарадња са родитељима је јако важна.
“Сваки вртић има савет родитеља који учествују у свим важним одлукама. Такође, свакодневна комуникација са родитељима је битан сегмент у раду са децом. О сваком проблему се дискутује са родитељима и они су веома отворени и позитивно оријентисани.”
Она прича и како је вртић педагошка арена, што значи да деца уче кроз све активности које обављају у току дана.
“Задатак вртића је да на основама хришћанског и хуманог наслеђа и традиције гради поштовање према људским вредностима и природи, интелектуалној слободи, опраштању, једнакости и солидарности, као и вредностима које изражавају друге религије.”
Снежана каже да је за наше поднебље можда чудно што у Норвешкој деца учествују у организовању активности, али то је тамо јако важно, па се њихове жеље и интересовања узимају у обзир када се организује дан.
“Они могу да бирају које песмице ћемо певати када имамо музичко окупљање, које књиге или сликовнице ћемо читати, коју врсту хране ће јести, где ћемо ићи на излет. Наравно, задатак запослених је да се то усклади са њиховим потребама”, истиче Снежана.
Проводе много времена напољу
Снежана прича и како деца у норвешким вртићима проводе доста времена напољу без обзира на временске прилике.
“Деца су напољу на чистом ваздуху. У слободној игри развијају своје физичке способности. Напољу деца уче о природи, биљкама, животињама, временским приликама, како чувати природу, како да брину сами о себи и о другима и још много тога.”
Снежана издваја и детаље о раду њеног вртића – о радном времену, сменама, распореду оброка…
“Вртић у ком радим има 86 деце и има 25 стално запослених. Деца су подељена у шест група, најмања група броји девет, а највећа 19 деце. Група у којој ја радим има деветоро двогодишњака.”
Вртић се отвара у 7.30 сати када почиње са радом најранија смена. Следећа смена почиње око осам сати, што зависи од тога колико деце долази пре осам сати.
“Доручак је у 8.30 у просторији која припада групи. После доручка некада певамо, некада је слободна игра, некада се одмах спремамо за напоље ако ћемо на излет, све зависи шта је планирано, али увек идемо напоље пре подне. У 11.30 је ручак, а после тога деца спавају, и то само деца која имају потребу за тим и то су деца испод три године. Остала деца могу да имају одмор од око пола сата када им се чита књига или слушају причу са ЦД-а.”
Наводи даље да око 14.30 деца једу воће и после тога је слободна игра, углавном напољу, али ако је врло лоше време, буду унутра. У 16.30 се вртић затвара.
Снежана прича и шта је све у опису њеног посла.
“Једном недељно ми запослени у мојој групи имамо одељенски састанак када планирамо активности на месечном и недељном нивоу. Ја сам васпитачица са средњом школом и моје звање у преводу на српски језик је радник са децом и омладином. Мој задатак је да у сарадњи са колегама спроведем планиране активности примењујући педагошке технике и реквизите које ће деци пружити могућност да уче, да стичу самопоуздање, сигурност, емпатију, осећај владања разним вештинама и способностима. Наш главни фокус је да истакнемо оно што је позитивно. Наша девиза је да ће оног на шта се фокусирамо бити још више. Увек ћемо похвалити дете и за најмању ситницу коју је добро урадило. Наравно, указаћемо и на грешке и објаснити зашто такво понашање или поступци нису добри на начин који одговара дететовом узрасту и психосоцијалном развоју.”
Снежана прича и каква је процедура са децом са посебним потребама.
“Уколико постоје деца са специјалиним потребама, општина има педагошко-психолошку службу са којом тесно сарађујемо. Деца добијају помоћ ако имају тешкоћа у физичком, психичком, говорном или социјалном развоју. Ниједно дете није лоше, већ је самом детету лоше”, каже Снежана Вољевица.
Исхрана посебна прича
Велика пажња у вртићима у Норвешкој посвећује се исхрани деце.
“Тежиште је на здравој храни која треба да буде разноврсна, богата витаминима, протеинима и влакнима. То значи много поврћа и воћа, црни/интегрални хлеб, риба и рибљи производи, млеко и млечни производи и месо. Фокус је на томе да деца имају прилику да пробају разне врсте хране и зачина и осете различите укусе. Ту имамо велику подршку родитеља јер се добре навике у исхрани стичу од малих ногу. Деца су укључена у припрему хране и она активно учествују у томе. Увек је узбудљиво пробати оно што си сам направио”, прича Снежана.
Снажна повезаност с малишанима
Снежана за портал Nova.rs прича и колико се везује за малишане из њене групе и како деца умеју да одушеве.
“Деца су невина бића и пружају много радости и наравно да их јако волим и да се вежем за њих, а и она за нас. Рецимо, рођендане обележавамо тако што им направимо круну са именом и бројем година, певамо рођенданску песмицу док дете стоји на некој столици и послужимо лепо исечено и аранжирано разно воће. Старијој деци посветимо мало више пажње тог дана, направимо нешто да се осећа посебним. Причамо једноставно о рођендану, како ће га прославити, који поклон жели или је добило, са ким ће славити рођендан. Пошто смо фокусирани на здраву храну, у нашем вртићу нема колача и слаткиша.”