U četvrtak, 16. januara, tokom mirnog studentskog protesta i odavanja pošte preminulima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, studentkinja Sonja P. udarena je kolima i nakon toga prevezena u Urgentni centar gde su joj konstatovane teške telesne povrede. Vozač je Sonju pokupio s trotoara, bez kočenja i vozio na krovu automobila dok nije pala, nakon čega je pobegao.
Od tog trenutka, ali ujedno i nezadovoljni dogovorom koji su reprezentativni sindikati postigli s Vladom Srbije, prosvetni radnici u školama širom Srbije počeli su da donose odluke da u ponedeljak, 20.1, obustave nastavu. U pojedinim školama je ta odluka jednoglasna, negde će deo zaposlenih raditi normalno, a deo će biti u štrajku, dok će u jednom broju škola nastava teći normalno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Miloš Vučević izneli su podatak da će 82% škola raditi u punom kapacitetu, a da će, tamo gde to nije slučaj, intervenisati prosvetna inspekcija.
Govoreći o najavi obustave nastave u ponedeljak 20. januara, Vučić je kazao da, prema podacima koje ima, nastava će se normalno odvijati u 1.442 od ukupno 1.758 škola za koje imaju informacija. To je, objasnio je, 82 odsto od ukupnog broja škola u Srbiji.
Dodatno je pojasnio da u 199 škola pojedini nastavnici neće raditi, ali će škole raditi, a da će u 94 škole, što je nešto manje od pet odsto, pokušati da sprovedu potpunu obustavu rada koja je, kazao je apsolutno nezakonita.
Ovi podaci, međutim, ne slažu se sa onim što je za naš portal iznela Nela Spasojević, nastavnica matematike u Tehničkoj školi u Trsteniku i jedna od administratorki neformalne vajber grupe koja okuplja više od 4000 nastavnika iz Beograda.
U ovoj grupi prikupljaju se podaci o školama koje su donele odluku da, delimično ili u celini, obustave nastavu u ponedeljak.
Reč je o, kako nam je kazala, školama u ukupno 124 naselja u Srbiji, a broj je, prema njenim rečima, znatno veći od onog koji zvaničnici pominju. U nekim gradovima staju sve škole, dok u drugim štrajkuje deo obrazovnih ustanova. Treći vid štrajka na koji su se pojedine škole odlučile je onaj zakonski, koji podrazumeva skraćenje časova na 30 minuta.
Na neki od oblika protesta odlučile su se škole u sledećim naseljima, prema podacima koje nam je dostavila naša sagovornica:
Aleksinac
Aradac
Aranđelovac
Arilje
Atenica
Bačka Palanka
Banatski Despotovac
Banatski Karlovac
Belo Blato
Beograd
Beška
Bivolje
Bogatić
Boljevac
Boljevci
Bor
Botoš
Bresnica
Brzi brod
Bukovac
Čačak
Čajetina
Čenta
Čitluk
Čokot
Crvenka
Čumić
Ćuprija
Donja Trepča
Donja Trnava
Đurđevo
Dvorane
Ečka
Elemir
Erdeč
Farkaždin
Futog
Gabrovac
Gornja Gorevnica
Gornji Matejevac
Gornji Milanovac
Gornji Stepoš
Hum
Inđija
Ivanjica
Jagodina
Jakovo
Jasika
Jelašnica
Kamenica
Karan
Kasidoli
Kikinda
Klek
Knićanin
Knjaževac
Konarevo
Konjuh
Kovilj
Kragujevac
Kraljevo
Kremna
Kruševac
Kula
Kupci
Lađevci
Lazarevo
Leskovac
Lukićevo
Malča
Medoševac
Melenci
Miljkovac
Mrčajevci
Mudrakovac
Negotin
Niš
Niška Banja
Novi Bečej
Novi Sad
Orlovat
Padež
Pančevo
Parunovac
Perlez
Petrovaradin
Požarevac
Pranjani
Preljina
Prijevor
Prokuplje
Ravni
Roževiži
Rudnik
Ruma
Samaila
Sevojno
Sićevo
Sirogojno
Slatina
Smederevska Palanka
Sombor
Sremska Kamenica
Sremski Karlovci
Stajićevo
Subotica
Takovo
Temerin
Tomaševac
Topola
Trnava
Trstenik
Trupale
Ub
Užice
Valjevo
Veliki Šiljegovac
Vitanovac
Vrbas
Vršac
Žabalj
Zablaće
Zaječar
Zrenjanin
„Kada je prosveta došla do toga da se prebrojava mislim da matematičari treba da se oglase jer smo najviše učili o graničnim vrednostima i prebrojivim skupovima.“ – istakla je nastavnica Nela Spasojević i dodala da prosvetarima novac NIJE najvažniji.
Ona se zahvalila studentima što su pokrenuli prosvetu naglasivši da to znači da su naučili mnogo od svojih nastavnika. Zamolila ih je da ne zameraju onim prosvetnim radnicima koji nisu hrabri.
„Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja mora da se menja jer je direktorima dao apsolutnu moć, a direktore postavlja politika. Opet, po tom istom Zakonu je zabranjeno politikom se baviti u školi. To je taj začarani krug.“ – objasnila je Spasojević.
Podsetimo, nakon poslednje faze pregovora Vlade Srbije i reprezentativnih sindikata u prosveti postignut je dogovor koji je izazvao nezadovoljstvo jednog ne baš malog dela prosvetnih radnika. Taj dogovor predviđa da, umesto izjednačavanja početne plate u prosveti s republičkim prosekom u januaru 2025, što je bio dogovor na koji se Vlada obavezala Protokolom iz 2023. Sindikati su prihvatili predlog Vlade da se postizanje tog cilja pomeri za oktobar 2025, uz komentar jednog od sindikalista da će „dati Vladi još jednu šansu“ da ispuni obećano.