Наставници математике, физике и енглеског језика већ су дефицитарна занимања у многим крајевима Србије, а нова тенденција преласка овог кадра у IТ сектор довешће нас до тога да ћемо их ускоро морати увозити.
Рачуница је јасна, просечну плату нешто вишу од 40.000 динара и радни дан испуњен динамиком коју ствара 30 ученика наставници средњих и основних школа лако замењују за често дупло већу плату и посао уз тишину једног рачунара.
Но, управо наставници математике, физике и страних језика, који нам највише фале, најлакше и налазе посао у IТ сектору као почетници у програмирању или асистенти при изради разних апликација где се траже њихове вештине познавања језика и рачунања.
– Радим као преводилац у једној IТ фирми већ две године. Правимо апликације за разна тржишта и као професор енглеског језика који се одлично служи и немачким лако сам се уклопио. Плата ми је већа за 300 евра него у школи, али то није био први мотив зашто сам овде него боље радно окружење. Предавао сам у једној стручној школи у Новом Саду и свакодневно доживљавао стрес што због ученика, што због њихових родитеља, али чак и због колега – каже Александар Марић.
Како додаје, прављење апликација и програма за ученике из разних земаља проширио је и потребу за новим радним профилима па се траже наставници и професори како би сарађивали на теоријском делу.
– Одређен број наставника прелази у IТ сектор, али у Београду и Новом Саду још нема проблема са радним кадром јер незапослених наставника има више него довољно. Ситуација је ипак друкчија у мањим местима, где такви радници фале – Славко Матић, председник Актива средњих школа у Новом Саду.
Градови из унутрашњости Србије или они у Војводини попут Сомбора, Суботице, Апатина и Зрењанина последњих година улажу велике напоре да би дошли до наставника математике, физике и енглеског језика. Тако је Градско веће Пожаревца ове године расписало конкурс за доделу 65 стипендија за студенте дефицитарних занимања, међу којима су професори математике, физике, хемије, биологије, информатике, разредне наставе, виолине и етномузикологије.
Усвојен је недавно и Правилник о врсти образовања наставника из изборних предмета којим је прецизирано да школе могу да запосле мастер учитеље уколико нема одговарајућег кадра, дипломаца техничких и математичких факултети, а који тренутно образују IТ стручњаке.
Мастер учитељи уколико желе да предају информатику у оквиру студија морају да положе најмање пет информатичких предмета из области – програмирање, објективно оријентисано програмирање, математика и теоријско рачунарство, односно да током студија остваре 90 ЕСП бодова из области информатике и рачунарства. Они који то немају могу да полажу диференцијалне испите и тако стекну услове да предају информатику. Мастер учитељи који има 60 ЕСП бодова из енглеског језика могу да предају тај предмет од првог до четвртог разреда у осмолетки.
И јавни сектор се преквалификује
Из Владине Канцеларије за информационе технологије и електронску управу која расписује конкурс IТ преквалификација, немају тачну информацију колико је наставника међу више од 12 хиљада пријављених кандидата за овај програм. Оно што откривају подаци јесте то да је 52 одсто будућих полазника имало завршен факултет или високу школу. Да је у Србији тренутно потпуна помама за програмерским и иним еснафима говоре нам и искуства Стартит центара који обављају обуку преквалификација. Како нам кажу, имали су и пријава људи запослених у јавном сектору, што је пре неколико година било незамисливо.
Александар Латас
Извор: Блиц