Професор ФЕФА Срђан Вербић рекао је у емисији „Маркер“ на Инсајдер телевизији да је намера власти да се Закон о високом образовању, којим се омогућава долазак страних универзитета у Србију, прогура у скупштини у пакету са буџетом, јер је реч о осетљивој теми, која нема подршку академске заједнице. Оцењује и да би долазак страних универзитета угрозио домаће високошколске установе. Вербић каже и да најбољи светски универзитети немају интерес да дођу овде већ бисмо се ми суочавали са универзитетима који су друга или трећа лига.
Гост „Маркера“ каже да шта год да је разлог овакве хитности у вези са поменутим законом, то нема никакве везе са високим образовањем.
„Као што је познато, месецима трају те процедуре за акредитацију, за успостављање нових студијских програма, за ангажовање професора… Једна акредитација може да траје по 18 месеци. Према томе, никоме се у академском свету не жури да се преко ноћи донесе закон како би они могли да почну да раде од сутра. Чак и да неко сутра добије дозволу неће почети пре 1. октобра 2025. да ради, у најоптимистичнијем сценарију за тог ко добија дозволу. Тако да то није разлог. Мислим да је овај разлог врло једноставан. Постоји једна осетљива и проблематична тема – са којом се готово нико из академске заједнице не би сложио да је позитивна и корисна за наш образовни систем – и намера предлагача је била, пре свега, то да се ово прогура у пакету заједно са буџетом. Јер, знамо, кад је буџет на дневном реду нема времена да се дискутује о било чему другом“, рекао је Вербић.
Нелојална конкуренција
На први поглед може да делује корисно за будуће студенте који би волели да студирају на страним универзитетима то што ће им се омогућити да то раде у Србији. Међутим, Вербић наводи да је спорна та перцепција да млади људи у Србији желе овде да студирају стране универзитете.
„Ако неко жели да студира на страном универзитету он жели да оде тамо. Искуство студирања на другом месту, стицање пријатеља и контаката, могућност да на свом факултету у ходнику видите неког нобеловца, да одете на предавање неког успешног алумнија, неког ко је ту студирао, а сад је познато име у свету бизниса – то можете само тамо где је матични факултет. Не постоји та филијала универзитета, без обзира где је на свету, која то може да ископира. Тако да ће ти млади људи, који желе да студирају на страним универзитетима, отићи па макар и овде направили сличан програм. То није то искуство. И они знају врло добро, ако већ циљају такав универзитет, зашто желе да оду“, додаје он.
Према његовим речима, долазак страних универзитета би угрозио рад домаћих. Каже да је јасно да би на овај начин уведени страни универзитети били нелојална конкуренција.
„Прво, пролазили би другачију процедуру за добијање дозволе, њихови програми не би морали да испуне стандарде квалитета као други универзитети који раде у земљи. Треће, добијали би некакве субвенције. Дакле, све то би утицало да наши универзитети имају неповољније услове, неповољнију стартну позицију у односу на стране универзитета. Али, још значајније од свега тога је да се – у било каквом сценарију где долазе страни универзитети – ми не бисмо суочавали овде са филијалама најбољих светских универзитета већ би то били универзитети који су друга или трећа лига“, каже Вербић.
Истиче да најбољи светски универзитети заправо немају интерес да дођу овде.
„Они имају интерес да цео свет иде код њих, да им дође на ноге и да тамо студира, јер то је оно што они најбоље могу да наплате. Прво, одлазак на неко друго место није ни исплатив бизнис модел за њих, ако размишљају само о парама, а друго – образовни бенефит за те универзитете је никакав. Дакле, они ништа не би добили ако би отворили филијалу овде. Много ће се више потрудити да привуку наше студенте да оду њих“, казао је гост „Маркера“.
Млади овде не знају шта ће након дипломирања
Коментаришући образложење министарке просвете да је ово у неком смислу и демографска мера, јер ће омогућити да у Србији остану наши најбољи кадрови, Вербић оцењује да се замењују узрок и последица.
„Мислим да је у питању изговор, да то није објашњење, а још мање разлог за доношење оваквог закона. Мислим да је министарка заменила узрок и последицу у овом објашњењу. Дакле, није последица тога што људи остају у иностранству то што су напољу студирали, него људи иду у иностранство да студирају да би направили каријеру у иностранству. Замењени су узрок и последица. И уколико неко жели да оде у иностранство, један од ефикаснијих начина да се то уради јесте да се оде прво на студије. Тако да ако је неко то решио из економских или неких других разлога, ово га неће спречити да оде, јер тај факултет јесте важан корак, важна степеница у каријери“, наводи он.
Извор: Инсајдер