Унија средњошколаца Србије (УНСС) је највеће представничко тело средњошколаца у Србији са 110.000 чланова.
Ове године, на међународни дан средњошколаца, 17. новембра, објављен је први Извештај о настави из перспективе ученика у Србији.
Ово је јединствено истраживање, прво овог типа у Европи које је усмерено на мишљење, ставове и положај ученика у образовном процесу током школске године и посебно прво овакво током пандемије, стоји на сајту УНСС. Самим тим, Извештај даје јединствену перспективу о томе како се образовни процес рефлектовао на ученике и шта им је потребно како би њихове позиција у њему била боља.
Истраживање је спроведено у периоду јул-септембар 2021. године и у њему је учествовало 1176 ученика, од чега 1050 гимназијалаца. Чак 71% су девојчице.
Да ће наставити даље школовање рекло је 82,2% гимназијалаца, а свега 41,5% ученика средњих стручних школа. Од оних који планирају даље школовање 30,1% не зна шта ће уписати. На питање да ли ће ићи на професионалну оријентацију, свега 25% оних који не знају шта ће студирати одговорило је потврдно.
Неки од коментара које су ученици оставили као разлог зашто не желе да иду на професионалну оријентацију јесу:
● Свима говоре исто.
● Моји другари су били и ништа им није помогло.
● Био сам пре уписа у средњу, али су ми рекли нешто што ми уопште не одговара.
● Немам разлог, само мислим да ми неће помоћи.
Оцена задовољства образовним програмом у претходној школској години је поражавајућа. На скали од 1 до 5 ученици су наставном програму дали оцену 2,8.
Поред опште оцене, ученици су процењивали и конкретније сегменте наставног процеса, а оцене су “осредње”.
На питање шта им је представљало највећи проблем током претходне школске године, највећи број ђака рекао је недостатак комуникације уживо са наставницима.
Одличан сам ђак са просеком скоро 5.0, а прошле године су ми опале оцене из неколико предмета само зато што нисам могла да се снађем сама, а наставници нису могли да нам објасне јер ни сами не знају како да користе онлајн алате да нам предају нешто. Они пошаљу презентацију и мисле да је то то, а критеријуми за оцењивање су остали исти као и пре. Мислим да ово није фер и треба променити критеријуме оцењивања у складу са ситуацијом у којој учимо и у којој нам предају.
Коментар ученице из Ниша
На питање колико су им предавања држала пажњу, већина (32,7%) је одговорило да им уопште нису држала пажњу, док је само 11,9% рекло да су им предавања у потпуности држала пажњу.
О којим темама би средњошколци волели да причају у школи
Средњошколце највише занима тема предузетништва (33,9%), затим заштите животне средине (30,1%), изненађујуће, на трећем месту је тема чланства Србије у ЕУ (15,5%), коју следи тема роботике (14%).
Чак 55% средњошколаца није имало праксу у прошлој школској години
Податак који посебно забрињава је то што будући стоматолошки и медицински техничари, али ни други образовни профили у прошлој години у већини случајева нису имали практичну наставу.
Већина испитаника који су имали практичну наставу, том је облику учења дала оцену 5, када је реч о томе колико им је била корисна да унапреде своје знање. Из овога се може закључити да је недостатак праксе озбиљан проблем.
Здравље ученика током пандемије
Да је током пандемије имало проблем са физичким и/или менталним здрављем изјавило је 40% средњошколаца. Ипак, међу њима је само 55% затражило помоћ и то углавном од другова/арица, затим породице, стручних лица ван школе (психолог, психотерапеут, и сл) и разредних старешина, док је само 3% тражило помоћ стручном лицу у школи (педагогу, психологу).
Потребно је даље истражити шта је разлог великог виђења стручне психолошке помоћи у школи као једног од последњих места којима би се средњошколци обратили.
Психолози у школи, бар у мојој школи, служе да причају са проблематичном децом… Нико не може да им се повери јер одмах све кажу наставницима и разредној и никад немају времена… Нико од њих од кад ја идем у ту школу није био заинтересован да прича и са ким сем деце која су направила неке проблеме и који су послати од стране разредне.
Ученик средње стручне школе из Суботице
Забрињавајућа је чињеница да 34,5% средњошколаца истиче да је имало проблеме са менталним здрављем, проузроковане школским обавезама.