Ђаци у Србији би од септембра могли да иду у школу сваке друге недеље због епидемије вируса корона. Када нису у школи, ученици би имали часове преко интернета. Такав систем још није испробан у Србији и поставља се питање какве ц́е то све последице оставити.
Комбиновани модел, који би почео да се примењује од септембра, подразумева да ђаци сваке друге недеље долазе у школу да вежбају, консултују се и одговарају. У школу би, примера ради,једне недеље ишао први и трец́и, а друге други и четврти разред. Министарство тренутно анализира како да за најмлађе, који не могу да буду сами код куц́е, организује наставу.
Српски ђаци пред необичном школском годином
Некадашњи директор Математичке гимназије у Београду Срђан Огњановић сматра да је тај приступ далеко од оптималног и да ништа не може да надокнади наставу уживо, али напомиње да све зависи од тока епидемије.
„Ако се епидемија настави и окупљања буду забрањена, то је једино решење. Свакако да је много боље да постоји нека настава, него да је уопште нема“, истакао је Огњановић и додао да настава преко интернета нарочито није ефикасна за основце, јер им не држи пажњу.
Са тим се слаже педагог у пензији Душанка Шолаја, која напомиње да је за децу, пре свега, важна социјализација и истиче да она није за наставу преко интернета, због тога што не пружа све што је деци потребно, а школа има.
„Ту нема васпитног образовања, што је један од најважнијих задатака у нашој школи. Нема ни социјализације. Родитељи су оптерец́ени, јер помажу, а питање је како се сналазе са децом“, објаснила је Шолаја.
Лош утицај на радне навике
Њено мишљење је да би најбоље било да се деца врате у школе, у којима би биле примењиване хигијенске и заштитне мере, јер учење преко интернета нарушава и њихове радне навике.
„Пођите од себе, у ситуацији када идете на годишњи одмор. Дан уочи одласка на посао имате трему и нелагодност. То није добро нити препоручљиво“, објашњава Шолаја.
Огњановић предочава да у школи настане највећи проблем када је распуст, јер ђацима треба најмање недељу дана да се врате у радни колосек. Због тога оцењује да би ефекти комбинованог одласка у школу на учење били готово никакви.
„Последњих година смо имали такав школски календар да за Нову годину постоји један мали распуст од седам, осам дана, који се споји са Божиц́ем. Онда се поново ради током јануара, па опет уследи распуст. Нама је тај јануар био практично изгубљен, јер деци после новогодишњих и божићних празника треба десетак дана да поново почну да нормално раде, а таман кад се привикну крене зимски распуст“, сведочи Огњановић.
„Сецкање“ наставе лоше ће се одразити на радне навике ђака
Учење зависи од родитеља
На питање, колико је метода комбинованог одласка у школу ефикасна за учење, Шолаја одговара да ц́е учење махом зависити од родитеља, који махом нису обучени да раде са децом.
„Кад родитељи дођу с посла, уморни и нервозни, они морају да раде са дететом. Да ли су сви родитељи способни да свом детету покажу све предмете које наставник треба да им испредаје у школи“, пита се Шолаја.
Неки од просветара негодују
Председница Уније СПРС Јасна Јанковић упутила је саопштење поводом најаве министра просвете Младена Шарчевића о припреми онлајн наставе од септембра.
– Министар просвете Младен Шарчевић најавио је припреме за онлајн наставу од септембра. Медијима је речено да Републички кризни штаб за сузбијање ковида-19 треба наредних дана да разматра могућност да од септембра ђаци, уместо у школске клупе, поново седну пред екране телевизора и рачунара. Упркос томе што стручњаци упозоравају да губитак рутине за ђаке може представљати психолошки проблем, а недостатак интеракције са вршњацима повећава стрес, за сада ћемо се бавити само техничким проблемима ове изјаве.
Настава коју ђаци гледају преко телевизије није онлајн настава. Једина онлајн настава за време ванредног стања јесте она, где су наставници били у директном контакту са својим ђацима. Ту смо уочили најмање два проблема. Први, постоје они који нису имали никакве техничке могућности. По нашој статистици, то је најмање 5 процената ђака који немају интернет, ни рачунаре, те нису могли да се укључе у било који облик наставе на даљину. Други проблем је тај, што су наставници у корона времену користили, а многи и упропастили своје лаптопове и компјутере. Дакле, ванредно је било ванредно
. Наставници у Србији су навикли да се сналазе и „штап и канап“ су им познати алати за рад у школи. Али ако неко хоће да ванредно преточи у редовно, онда је то друга прича. Пре свега треба добро извагати да ли је то заиста неопходно. И још, важно је у наставнике и у образовање уложити новац! Не можемо се баш увек ослањати на ентузијазам. Он не купује нова средства за рад – навела је она.
Како додаје, предлог просветара је јасан, смањити број ученика у одељењу и створити сигурне услове за рад сваком детету и наставнику.
Пише Стефан Ђурић