Ученици четвртог разреда основне школе из Србије изнад су просека када је у питању знање из математике и природних наука (биологија, физика и географија) – показали су резултати најновијег међународног истраживања TIMSS 2015. (Trends in International Mathematics and Science Study). Ово је најбољи успех који је Србија постигла од када наша земља учествује у ТИМСС истраживању, а од 57 земаља са свих континената, „азијски тигрови” заузимају врх на обе ове листе (Сингапур, Јужна Кореја, Хонгконг, Јапан, Тајван).

На конференцији за новинаре у Влади Србије Анамарија Вичек, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, објаснила је да се у истом тренутку објављују резултати у свим земљама у којима је рађено истраживање, као и да су они битни показатељи због реформе на којој раде просветне власти.
По речима др Николете Гутвајн, директорке Института за педагошка истраживања, у ТИМСС-у је учествовало 580.000 ученика широм планете, укључујући и 4.036 ученика (и исто толико родитеља) из 160 основних школа у Србији. Реч је о међународном пројекту испитивања знања ученика четвртог и осмог разреда из математике и природних наука, који се спроводи сваке четири године – од 1995. Србији је ово четврто учешће од 2003.
Наши ученици су постигли бољи резултат у области природних наука – 525 поена, а првопласирани Сингапур има 590. То нас сврстава у ред земаља попут Канаде, Немачке и Данске, а испод нас су остали Аустралија, Северна Ирска (која је рецимо шеста из математике), Шпанија, Холандија, Италија, Белгија, Португалија, Нови Зеланд, Француска, Турска. Русија је четврта са 567 бодова, САД имају 546, Словенија 543, Хрватска 533, а последњи је Кувајт са 337 бодова.
Из математике српски четвртаци су постигли 518 поена, у рангу Шведске, Словеније, Немачке. Бољи смо од Аустралије, Канаде, Италије, Шпаније, Хрватске, Новог Зеланда, Француске… Први је Сингапур са 618 бодова, Финска има 535 поена колико и Пољска, а последњи је поново Кувајт са 353. На представљању истраживања чуо се и занимљив податак да се наши ђаци плаше математике и да смо у врху Европе по анксиозности када је овај предмет у питању.
– Ови резултати нас сврставају у ранг свих околних развијених земаља. То значи да имамо децу и учитеље који могу да стану у ред са вршњацима и колегама из богатијих, западних земаља. Ово је показатељ да се у Србији ради добро, али и да неке ствари морамо да мењамо у периоду од петог до осмог разреда – рекла је Весна Недељковић, помоћник министра за предшколско и основно образовање и васпитањe.
Оно на чему је такође потребно радити јесте да се повећа проценат најбољих ученика из математике и природних наука, као и да се повећа проценат оних који савладају само основе програма. Примера ради, у Сингапуру и Хонгконгу, готово читава генерација (99–100 одсто) савладава основе математике, док је знање половине ђака на напредном нивоу. У Србији „напредних” има осам одсто у природним наука и 10 одсто у математици, а оних најлошијих од седам до девет одсто.
Ивана Јакшић је у име националног тима који је спровео ово истраживање дала мало више детаља: у Србији су учествовали ђаци из малих и великих школа, издвојених одељења, градских и руралних подручја, а уз тестове са ученицима, испитивани су и директори школа, наставници и први пут – родитељи.
– У односу на претходно истраживање, наши ђаци су се у природним наукама поправили када је у питању жива природа (биологија), док су код математике бољи у приказу и примени података. Јасно је да још има простора за напредовање и да утврдимо зашто је разлика између ученика из Сингапура и његовог вршњака из Србије 100 поена – рекла је Јакшићева.
На питање „Политике” како се објашњавају бољи резултати у односу на претходно истраживање – да ли то значи да је ова генерација боља или су учитељи више радили са ђацима, речено је да наставницима јесте указано шта би требало више да раде са ученицима, односно да промене начин рада и предавања.
Истраживачи су ТИМСС искористили и да испитају шта је то што утиче на ученичка постигнућа и добили изненађујућ резултат: 85 одсто зависи од онога што ђаци донесу у школу (из породице и вртића), а 15 одсто утиче сама школа.
По објашњењу Иване Јакшић, утврђено је да боље резултате постижу ђаци који су прошли припремни предшколски програм, који су пре поласка у први разред знали да пишу, читају, рачунају, ђаци чији су родитељи високог образовног нивоа и вишег социјалног и економског статуса (деца имају своју собу, свој радни сто, свој компјутер…).
С друге стране, на основу изјава директора, закључено је да на бољи ученички успех утиче школска средина у којој нема ремећење наставе, у којој нема неоправданих изостанака, нема дисциплинских проблема, у којима се гаји позитиван став према математици, у којима се наставници више ангажују на часу, интересантније предају….
Сви ови резултати указали су на потребу усмеравања на што раније учење, као и на развијање позитивних уверења о математици. Министарство просвете, чуло се на конференцији, почеће пилотирање нових предшколских програма, како би се 2017/2018. спровео нови програм за предшколски узраст.
Аутор: Сандра Гуцијан
 
Извор: Политика