На конкурс за избор саветника-спољних сарадника пријавило се чак 1.432 кандидата из целе Србије.
Наставници најспремнији да уче једни од других
Комисије при школским управама одабрале су 200 најбољих, који ће у наредне две године, колико је предвиђено конкурсом, помагати просветним саветницима у вршењу предметног надзора и спољашњем вредновању квалитета рада образовних установа.
Њихов задатак биће и да помажу колегама у школама кроз такозвану хоризонталну едукацију, у развоју знања и вештина за одређене области, као што су оцењивање, програмирање рада, развој инклузивног образовања, рад са надареним ученицима и слично. Регионалне комисије које су бирале кандидате вредновале су квантитативно њихове резултате, професионална искуства и вештине, процењивале мотивациона писма пријављених, а са сваким је обављен и интервју.
Прочитајте и Решење министра о избору саветника
– Будући да нису хтеле да иду испод захтева прецизираних конкурсом, одређене регионалне комисије су предложиле да се не изабере максимално могући број сарадника, што је створило могућност да се пет школских управа листа додатно прошири. У ШУ Пожаревац, рецимо, било је предвиђено ангажовање 10 саветника, а комисија је предложила девет кандидата, па је све укупно у првом избору било 186 кандидата. Онда смо одлучили да се листе допуне до планираних 200, и то у три школске управе у Војводини, ШУ Чачак и ШУ Краљево-група за Нови Пазар, при чему смо узимали у обзир људе који могу да пруже подршку и за више предмета или у познавању мањинских језика – објашњава Јасмина Ђелић, која је у Министарству просвете задужена за координацију рада школских управа.
Избор ових људи у школама се очекује са нестрпљењем, пре свега због њиховог ангажовања у екстерној евалуацији. Синдикати су много пута критиковали тај процес због тога што су оцену педагошког рада наставника на часу често процењивали људи других струка. То је био и предмет разговора надлежних са наставницима из неколико чачанских школа, од којих су у том захтеву најупорнији у Гимназији у том граду. Ипак, у Министарству просвете објашњавају да саветници-спољни сарадници неће бити самостални у раду већ ће помагати просветним саветницима из школских управа, који су по закону надлежни, али и обучени за екстерну евалуацију.
Јасмина Ђелић најављује да ће саветници-спољни сарадници током фебруара и марта проћи он-лајн, као и дводневну интерактивну обуку, која ће бити посвећена питањима стручно-педагошког надзора и формативног оцењивања, што се показало као слаба страна система.
Саветници су, иначе, људи који већ раде у школама, а за додатно ангажовање добијаће по 40.000 динара на годишњем нивоу. На питање ко има мотив да ради за те паре, Јасмина Ђелић одговара – више од 1.400 просветних радника који су се јавили на конкурс.
– Новац није њихов примарни мотив, они су желели да раде неке нове ствари у свом професионалном ангажовању, а од тога могу имати само корист, јер ће добити квалитетну обуку и себи омогућити стицање нових знања и искустава. Један од главних мотива за њихово ангажовање је био да оснаже колеге да развијају квалитетнију наставу, јер бројна истраживања показују да су наставници најспремнији да уче једни од других. Сада им се та прилика пружа. Изабрали смо саветнике за укупно 43 предмета и области предмета, од предшколског до средњег образовања, укључујући и музичке школе, али су „покривене“ и неки специфични аспекти рада образовних установа, као што су инклузивно образовање и настава на језицима националних мањина – објашњава Ђелићева.
Предметни надзор
– У 2017. години желимо да померимо фокус са предметног надзора који се превасходно одвија по пријавама родитеља, наставника, директора или анонимних грађана на неке приоритетне области, као што су примена формативног оцењивања, развој инклузивног образовања и коришћење образовних постигнућа у праћењу напредовања ученика – каже Јасмина Ђелић.
Пише: В. Андрић
Извор: Данас
Davati legitimetet tzv eksternoj evaluaciji, to ce raditi. Ako su ovi ljudi izabrani strucnjaci zasto o njima ne znamo nista? Zar nije normalno da su svojim profesionalnim kvalitetima i licnim osobinama predstavljeni javnosti? Zasto na sajtu ministarstva nisu objavljene njihove biografije, da znamo gde su studirali, gde rade, koliko dugo…sve bi to nesto govorilo o njihovom profesionalnom statusu. Ovako, svaka sumnja je normalna.
A ja eto nesto i ne sumnjam da su to ok ljudi. Verujem da su dobri, mozda ne najbolji, mozda se ti „najbolji“ nisu ni prijavili, ali da ih ne kritikujemo vise jer: 1. Sacekajmo da nas posete pa onda da diskutujemo i 2. Ispadamo mnooogo ljubomorni na neciji uspeh, sto je malogradjanski?
Za Milenu:pored toliko savetnika,zamenika,pomoćnika,sekretara,školskih uprava samo nam “spoljni savetnici“fale.Sigurno će da održe predmetni ugledni čas.Zamišljeni su kao pokriće nestručnim u školskim upravama.Masa njih drži seminare a spoljni saradnici radiće poslove tih evaulatora.Nije ljubomora već realnost (radi 100% u školi,vodi Naučni klub,drži seminare, moderator je,spoljni savetnik……..(fizičar ŠU Niš) …. informatičar(ŠU Niš) kreira bazu a koordinatori sve popune!!!) DAJ “ema “je u pravu.
Ima istine i u tome. Ali ponovo kazem-kritikujemo bez pokrica. Ili ih neko hvali, opet bez pokrica. Zato kazem da sacekamo kako bi smo imali argumente za jedno ili drugo misljenje.
Ova prosvetna ujdurma sa spoljnim savetnicima je odavno postala bleda kopija estradnog dna zamaskirana nazovimo ih, malo više obrazovanijim likovima. Prvo, koja vajda od ovih ili ovoga ? Drugo, svima je jasno kako je većina njih došla na ove pozicije uz dužno poštovanje i čast izuzecima. Treće, svi znamo koji je cilj ovih novoizabranih evaluatora, uvaliti se u školsku upravu bar na mesto prosvetnog savetnika i tu čekati penziju.
Ima toga još ali evo baš upola ove pisanije sam shvatila da sve i da napišem do kraja, čemu ? Nema svrhe jer našoj prosveti nema spasa a ovo je samo jedan segment toga .
Spoljne saradnke su birale komisije koje su formirale školske uprave… Kako su birani članovi komisije? Koliko su oni kompetentni da procene i izaberu najkompetentnije? Da li su oni najblje što naš obrazovno-vaspitni sistem ima? Zašto nise obljavljene bodovne liste i obrazloženi razlozi za izbor, odnosno odbijanje kandidata? Zašto je većina nastavnika i stručnih saradnika za zvanjem stečenim u prethodnom periodu odbijena na konkursu?
Toliko mnogo pitanja prati ovaj konkurs, a odgovora nema….
Samo da nisu neke kursadzije,doškolovani, prekvalifikovani kao što je trenutno u skoro svim školskim upravama,o eksternoj evaluaciji da ne govorimo, stanje ti meni ja tebi. Dolazi neko da me kontroliše ko nikada nije radio u školi,ne zna metodiku, pedagogiju, psihologiju a može da evaluira ili ti po srpskom da ga oceni. E pa ne može.
Zašto Ministarstvo krije podatke o bodovima koje su kandidati dobili?Zašto je nemoguć uvid u bodovne liste?Kako je moglo da se desi da nastavnik koji je odbijao godinama da se stručno usavršava,dobio mesto ovakvog asistenta.Kakva je to poruka njegovim kolegama?Ako na mesta asistenata nisu izabrali pedagoške savetnike koji su stekli zvanje,čemu onda zvanja?Sumnja li Ministarstvo u ta zvanja, koja je samo i ne tako lako podelilo ljudima.Još jedna bruka i sramota.