Шта је Благодатни огањ

Сваке година на Велику суботу, управо на онај дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божјег у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази лагодатни огањ. To je дан који је тело Господа, колико можемо знати, провело управо ту, у Гробу, у Кувуклији. Дан који је свет провео „без Бога”, жртвено пострадалог на Крсту за разрешење грехова света. Тај дан је и једна од могућих симболичких представа целокупне историје палог човечанства, јер означава трајање између богоубилачког (богоотпадничког) суноврата у таму и васкршње победе над победама: победе над смрћу и обнове богочовечанства.

Гроб Господњи је место у пећини где је лежало тело Христово по погребу. Сада је то Кувуклија, капела Гроба Христовог унутар Васкресењског храма у Јерусалиму. Сваке године, у суботу пред православни Васкрс када служи православни првојерарх, у Кувуклији, на Гробу Господњем, дешава се једно од највећих чуда које се понавља од давнина. Са неба силази Благодатни огањ који чудесно пали свеће православном патријарху, а потом и осталим верницима.

На Велику суботу ходочасници, људи различитих националности и представници различитих цркава, долазе у Храм гроба Господњег и чекају особити Божији благослов, силазак Благодатног огња. Још са вечери у петак у храму су погашена сва кандила, врата Кувуклије запечаћена су. Око два часа после подне литија коју предводи јерусалимски патријарх пристиже ка Кувуклији. Патријарх се разодева, остаје само у стихару, и с тридесет три свеће у рукама, по броју Спаситељевих година проживљених на земљи, улази ка Гробу. Људи с усрдном молитвом ишчекују чудо. И наједном: светлост обасјава Кувуклију. Патријарх излази са упаљеним свећама. Свако тежи да о пламен тих свећа запали своју. За неколико минута читав храм се испуњава бело-плавичастим сјајем. Људи као да се купају у неопалимом огњу, који никога не пече. Сви се радују сишавшој благодати, осећају невидљиво присуство Исуса Христа.”

“… Свети огањ је почео да да се појављује у олтару Анђела, у великој већини случајева у облику лука над улазом у сам Гроб Господњи. Понекад је огањ хитао ка пећини и као да је тамо улазио час с једне час с друге стране. Огањ има бело-плавичасту боју, као и у суботу уочи Васкрса, и појављивао се 20 пута”.

“Тог дана кад смо били крај Гроба Господњег патријарх се молио око један час. Видео сам плави бљесак у Кувуклији, а затим је он све јаче и јаче светлео. Пламен је мало помало, а потом разгоревајући букнуо и када је свети патријарх почео да предаје запаљене свеће верницима, пламен се ширио по целом храму муњевитом брзином”.

Да би се отклониле сумње у овај чудесан догађај, појава светог Огња се збива под строгим и ревносним надзором цивилних власти. Ево белешке о службеним мерама које се предузимају:
“Све ватре у храму се гасе још претходног дана, на Велики петак, и храм остаје под контролом полиције. Просторија Гроба Господњег се темељито прегледа и затим се улаз у њу запечаћује. Самог патријарха прегледају од главе до пете, како би утврдили нема ли нечег запаљивог. Тек после тога скидају печат са улаза у Гроб Господњи и пуштају патријарха у њега ради добијања Благодатног огња. Кроз неко време, после усрдне молитве, добивши Благодатни огањ, патријарх њиме пали свежњеве свећа, излази и предаје огањ присутнима у храму, и сав се храм озарује морем огња.” (“Чуда на гробу Господњем”, 3-4)

Овај Благодатни огањ током првих минута апсолутно не пали и не пече. Тек после постаје уобичајени, стихијски, материјални.

Појава Светог огња

Када патријарх уђе у Свети Гроб, тада у храму влада тишина и сви су обузети нестрпљивим ишчекивањем. Многим ходочасницима је поглед уперен увис и питају се да ли су се удостојили да виде Свети Огањ и да ли ће Он доћи. После дуге тишине, настају узвици народа: „Огањ! Живео Огањ!“.

И заиста, Огањ се види. Као муња иде горе-доле, лево-десно, у свим правцима и обилази сваки простор. Осветљава иконе, пали кандила и погађа искрама ватре свеће хришћана. Јавља се у различитим облицима. Неки Га виде као муњу, звездицу, облак, крст и слично.

Након појаве Светог Огња, патријарх излази из Христовог Гроба са упаљеним свећама. Први свежањ свећа предаје представнику Јерменске цркве, а после тога предаје арапском свештенику Огањ, који он дели народу у цркви. Са друге стране, патријарх предаје други свежањ свећа Јерменину који га преноси у Јерменију где ће Огањ предати јерменском патријарху. После тога, у Едикулу улазе представници Копта и узимају Свети Огањ од патријарха.

Када патријарх раздели Огањ поменутим црквама, он са два преостала свежња излази кроз капију Едикуле и предаје Свети Огањ онима који га нису добили. Док дели народу Свету Светлост, дотле звоне звона и певају се химне. Они који су добили Свети Огањ преносе га из Јерусалима у своје родно место и тамо га раздају вернима. Интересантно је то што, у првих неколико минута, пламен Благодатног Огња не може ником да науди. Виђени су неки људи у цркви који упаљене свеће принашају на своја лица и очи, и не добијају никакве опекотине.