Ученица другог разреда нишке гимназије „Светозар Марковић“ Лара Новак (16) вратила се недавно из Штутгарта, где је живела месец дана и похађала тамошњу школу.
Међу најупечатљивијим утисцима које је донела из Немачке јесу они који се односе на коришћење мобилних телефона.
„Ученици не смеју ни да помисле да користе мобилни телефон за време часа или малог одмора. Макар да ученик само држи телефон у руци, професор је дужан да га пошаље код директора и да му одузме телефон. Коришћење мобилних телефона дозвољено је само у мензи, за време паузе за ручак“, рекла је Лара Новак агенцији Бета.
Лара Новак је имала прилику да борави у Штутгарту захваљујући стипендији коју је добила на конкурсу Удружења Немаца „Герхард“ из Сомбора.
Као стипендиста била је смештена у једној немачкој породици, а имала је обавезу да редовно похађа наставу.
„Већина предмета се подудара са нашим, али је генерално градиво из свих предмета доста лакше и другачије организовано. Ученици се са градивом упознају кроз неколико нивоа, који се надограђују, не морају да уче детаље, већ само оно што је најосновније из неке области“, казала је Лара Новак.
Она је казала да сви ученици, у школи у којој је била, на почетку школске године добијају комплете књига које морају да врате школи по завршетку разреда.
Према њеним речима, атмосфера на часовима је опуштена, али се и поред тога највећи део школских обавеза заврши на часовима, тако да су ученици после школе слободни.
„Најбоља оцена је јединица, а најгора шестица, с тим што јединицу ретко ко има. Ученик мора да буде вансеријски таленат за неки предмет да био добио јединицу. Када су једном приликом требали да оцене свој рад на часу скоро сви ученици су дали себи тројку или четворку. Када сам их питала зашто нису дали бољу оцену, рекли су ми да би тако само лагали себе“, изјавила је Лара Новак.
Она је казала да је велико изненађење за њу представљало и то што дечаци и девојчице у школи у Штутгарту имају одвојене часове физичког, а осим тога, дечацима могу часове да држе само професори, а девојчицама професорке физичког.
„Разлика између наше и њихове школе је и у томе што они имају мензу у којој ручају. Ученици који желе могу да се пријаве да раде у мензи, а заузврат добијају бесплатан оброк или малу надокнаду у новцу“, објаснила је Лара Новак.
Према њеним речима, стереотип је да су Немци хладни и да нису дружељубиви.
„Сви у школи су ме одлично прихватили, били фини према мени и хтели да се дружимо. Изненадило их је то што добро говорим немачки, јер су претходних година имали на размени децу из других европских земаља, која су слабо говорила немачки па су се тешко споразумевали“, рекла је Лара Новак.
Како је казала, захваљујући дружењу са вршњацима из Штутгарта била је у прилици да обиђе град и тамошње музеје и знаменитости, и да знатно унапреди знање немачког језика, што је био и главни циљ њеног одласка у ту земљу.
„Средњошколци у Немачкој излазе у кафиће као и ми у Србији, али много више воле да шетају парковима или градом. Разликују се и по томе што у кафићу нико не држи телефон у рукама, сви причају са друштвом„, истакла је Лара Новак.
Она је казала да велике културолошке разлике постоје и између наших и немачких породица.
Сви чланови породице су, додала је, укључени у послове по кући и сви се труде да учине све што је у њиховој моћи да би олакшали заједнички живот.
Извор: Бета
Najpošteniji sistem koji sam video je kada deca dobijaju poene u rasponu od 0 do 100. Uradi se kontrolni ispit u toku godine i retko se desi da dete dobije 100 poena jer sve mora da bude potpuno savršeno. Vrlo je retko da neko dete ima samo ocene 100 iz jednog predmeta, a kamoli iz svih. Kod nas bi razlika između 4 i 5 trebalo da bude velika ali u praksi pola razreda ima prosek 5.0 i potpuno se izgubi smisao ocenjivanja a deca imaju iluziju da „ne može bolje“. Kada bi se deca ocenjivala između 0 i 100, 85 bi u našem sistemu bila „petica“ („odlično“), ali niko ne bi mislio da sve zna sa ocenom 85.