Šta je za đake u Srbiji normalno, a u Evropi na to ne smeju ni da pomisle

27 avgusta, 2018

Učenica drugog razreda niške gimnazije “Svetozar Marković” Lara Novak (16) vratila se nedavno iz Štutgarta, gde je živela mesec dana i pohađala tamošnju školu.
Među najupečatljivijim utiscima koje je donela iz Nemačke jesu oni koji se odnose na korišćenje mobilnih telefona.

“Učenici ne smeju ni da pomisle da koriste mobilni telefon za vreme časa ili malog odmora. Makar da učenik samo drži telefon u ruci, profesor je dužan da ga pošalje kod direktora i da mu oduzme telefon. Korišćenje mobilnih telefona dozvoljeno je samo u menzi, za vreme pauze za ručak”, rekla je Lara Novak agenciji Beta.
Lara Novak je imala priliku da boravi u Štutgartu zahvaljujući stipendiji koju je dobila na konkursu Udruženja Nemaca “Gerhard” iz Sombora.
Kao stipendista bila je smeštena u jednoj nemačkoj porodici, a imala je obavezu da redovno pohađa nastavu.
“Većina predmeta se podudara sa našim, ali je generalno gradivo iz svih predmeta dosta lakše i drugačije organizovano. Učenici se sa gradivom upoznaju kroz nekoliko nivoa, koji se nadograđuju, ne moraju da uče detalje, već samo ono što je najosnovnije iz neke oblasti”, kazala je Lara Novak.
Ona je kazala da svi učenici, u školi u kojoj je bila, na početku školske godine dobijaju komplete knjiga koje moraju da vrate školi po završetku razreda.

Prema njenim rečima, atmosfera na časovima je opuštena, ali se i pored toga najveći deo školskih obaveza završi na časovima, tako da su učenici posle škole slobodni.

“Najbolja ocena je jedinica, a najgora šestica, s tim što jedinicu retko ko ima. Učenik mora da bude vanserijski talenat za neki predmet da bio dobio jedinicu. Kada su jednom prilikom trebali da ocene svoj rad na času skoro svi učenici su dali sebi trojku ili četvorku. Kada sam ih pitala zašto nisu dali bolju ocenu, rekli su mi da bi tako samo lagali sebe”, izjavila je Lara Novak.
Ona je kazala da je veliko iznenađenje za nju predstavljalo i to što dečaci i devojčice u školi u Štutgartu imaju odvojene časove fizičkog, a osim toga, dečacima mogu časove da drže samo profesori, a devojčicama profesorke fizičkog.

“Razlika između naše i njihove škole je i u tome što oni imaju menzu u kojoj ručaju. Učenici koji žele mogu da se prijave da rade u menzi, a zauzvrat dobijaju besplatan obrok ili malu nadoknadu u novcu”, objasnila je Lara Novak.

Prema njenim rečima, stereotip je da su Nemci hladni i da nisu druželjubivi.
“Svi u školi su me odlično prihvatili, bili fini prema meni i hteli da se družimo. Iznenadilo ih je to što dobro govorim nemački, jer su prethodnih godina imali na razmeni decu iz drugih evropskih zemalja, koja su slabo govorila nemački pa su se teško sporazumevali”, rekla je Lara Novak.
Kako je kazala, zahvaljujući druženju sa vršnjacima iz Štutgarta bila je u prilici da obiđe grad i tamošnje muzeje i znamenitosti, i da znatno unapredi znanje nemačkog jezika, što je bio i glavni cilj njenog odlaska u tu zemlju.
“Srednjoškolci u Nemačkoj izlaze u kafiće kao i mi u Srbiji, ali mnogo više vole da šetaju parkovima ili gradom. Razlikuju se i po tome što u kafiću niko ne drži telefon u rukama, svi pričaju sa društvom“, istakla je Lara Novak.
Ona je kazala da velike kulturološke razlike postoje i između naših i nemačkih porodica.
Svi članovi porodice su, dodala je, uključeni u poslove po kući i svi se trude da učine sve što je u njihovoj moći da bi olakšali zajednički život.
Izvor: Beta

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Jedan komentar na "Šta je za đake u Srbiji normalno, a u Evropi na to ne smeju ni da pomisle"

  1. Jole kaže:

    Najpošteniji sistem koji sam video je kada deca dobijaju poene u rasponu od 0 do 100. Uradi se kontrolni ispit u toku godine i retko se desi da dete dobije 100 poena jer sve mora da bude potpuno savršeno. Vrlo je retko da neko dete ima samo ocene 100 iz jednog predmeta, a kamoli iz svih. Kod nas bi razlika između 4 i 5 trebalo da bude velika ali u praksi pola razreda ima prosek 5.0 i potpuno se izgubi smisao ocenjivanja a deca imaju iluziju da “ne može bolje”. Kada bi se deca ocenjivala između 0 i 100, 85 bi u našem sistemu bila “petica” (“odlično”), ali niko ne bi mislio da sve zna sa ocenom 85.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama