Навикните дете да одвојено спава од родитеља
Понекад се родитељи суочавају дапроблемом када се дете плаши да спава само. Ноћне море могу да поремете чак и дете од две године, али и ђака, а понекад чак и тинејџера. Разлози за то могу бити веома разноврсни: навика детета да спава са неким, страх, страх од самоће, жеља да буде са мајком, драстичне промене у животу, лична искуства, па чак и отворени сукоб у породици.
Шта да се ради у таквој ситуацији? Пустити да овај период прође сам од себе или помоћи детету да га превазиђе? Овај проблем је у почетку био мистерија. Због страха које дете осећа, пристали смо да спавамо са њим, али тако га никад нећемо научити да се суочи са својим осећањима и страховима, којих ће у животу бити много. Због тога треба дати детету прилику да превазиђе страх. Страх и анксиозност је природно емоционално искуство, заједно са срећом и радошћу, које свака особа доживи . И све страхове обично оправдамо карактеристикама узраста детета, осим, наравно патолошких страхова. Међутим, ако дете осећа страх дужи временски период, као што је страх од спавања без родитеља до адолесцентског доба, може значити озбиљан психолошки проблем, који може бити изазван погрешним понашањем родитеља, породични сукоби и слично. Пре свега морате знати зашто се дете плаши да спава само. Први и најчешћи разлог је што се дете плаши промена. Лежећи у кревету са својом мајком дете је навикло на њен мирис, њен загрљај, где је сигурно и безбедно. А сада је без ње, наравно, уплашено у таквој ситуацији. Често пре него што заспи, дете треба да пије, једе, оде у тоалет, прочита причу, онда поново пије воду, и тако у круг. То наравно изазива љутњу код родитеља. Али пре него што почнете да вичете на дете сетите се да се дете само плаши да спава само, и својим захтевима само жели да продужи време проведено са вама. За децу 3-5 година се сматра да је то нормално стање, јер је ово доба у коме се јавља страх од самоће, анксиозност, страх од мрака. Често су такви страхови помешани са непријатељским ставом према измишљеним ликовима као што су баба Рога, Гоблин, и други измишљени ликови од стране родитеља којим их родитеља заплаше. Ово посебно важи за децу од 4 – 6 година. Они имају бујну машту и трансформишу сенке у ствари и чудовишта, и обичне шумове у језиве крике. У току дана дете доживи много емотивних искустава, тако да не могу да се опусте пред спавање, због тога је спавање понекад немирно. У сваком случају, чак и када се дете плаши да спава само, и користи изговоре да остане мало дуже са вама, будите смирени и разумни. Не вичите на дете, јер ће ноћне море детета бити још учесталије. Пре свега треба причати са децом о томе шта их плаши. Не треба му се смејати због тога, него му показати да сте уз њега и да ћете заједно победити страх. Објаснити детету да сваки члан породице има свој кревет. Када дете крене на спавање похвалите га за храброст, пољубите га за лаку ноћ и будите са њим неко време пре спавања. Ако дете долази код вас у кревет током ноћи, немојте га грдити. Уверите га да је све мирно и да нема разлога да се плаши и вратите га натраг у свој кревет. Преко дана што више времена проводите дете заједно. Учите заједно, играјте се, грлите га. Све што је потребно како би се дете осетило сигурно, чак и током ноћи. Често се дешава да се дете плаши мрака, па му током ноћи оставите укључен телевизор, или светло на ноћном сточићу у његовој соби.
Понекад се дете плаши тишине, у том случају укључите му радио апарат, неку мелодију на рачунару, поставите му акваријум у соби, или било шта што не производи велику буку. Ако се дете плаши затвореног простора можете решити тај проблем тако што ћете остављати отворена врата на његовој соби, или нећете навући завесе. У принципу, цео дизајн дечје собе треба да има хармоничан изглед. Соба не би требала да буде претрпана стварима, и обрнуто, да буде полу празна. Тапете или зидови требају бити ведрих боја. Ако се дете плаши „чудовишта“ испод кревета, испод њега ставите нешто што је познато детету, играчку или кутију. Заједно са дететом напуните торбу са његовим страховима и избаците је из собе, а у кревет му ставите омиљену играчку, по мућности храброг јунака из цртаног филма. И наравно, будите стрпљиви и не показујте нервозу. Таква емоција се преноси на дете, покажите му да сте уз њега. И будите упорни, када дете стекне поверење у свог родитеља имаће више самопоуздања и страхови ће нестати.
Зато се наоружајте стрпљењем, љубављу и јаким живцима. Желимо вам слатке снове!
Припремила Слађана Пантовић
Извор: vospitaj.com