„Drugo polugodište počinje 20. januara. Tačka.“
Ovo je premijer u ostavci Miloš Vučević rekao dok su se najave štrajkova i obustava rada u školama množile. Drugo polugodište jeste počelo 20. januara, ali ne u svim školama. Nijedna beogradska gimnazija ne radi u punom kapacitetu, a većina ih je u potpunoj blokadi. Situacija u srednjim stručnim školama nije mnogo bolja.
Nezadovoljstvo prosvetnih radnika nakuplja se već veoma dugo, ali je vrhunac dostiglo kada je, krajem prošle godine, usvojen budžet koji je praktično poništio prethodni dogovor prosvetnih sindikata s Vladom Srbije. Taj dogovor, tačnije Protokol koji su potpisali u oktobru 2023. godine, obavezao je državu da od 1. januara 2025. godine početnu platu u prosveti izjednači sa republičkim prosekom. To se, međutim nije dogodilo, već su stigla nova obećanja, da će se na postizanju cilja „raditi dalje“.
Paralelno sa tim, dešava se i velika tragedija u Novom Sadu, kada u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici bez života ostaje 15 ljudi. Studenti Fakulteta dramskih umetnosti su, dok su odavali počast poginulima ispred svog fakulteta napadnuti od strane nekoliko ljudi, među kojima su neki i državni funkcioneri. Tako su započeli studentski protesti koji su danas poprimili, slobodno se može reći, istorijske razmere.
Studenti gotovo svih fakulteta u Srbiji su blokirani, predavanja nema, ispitni rokovi se ne organizuju. Maturanti velikog broja srednjih škola su im se priključili. I u jeku blokada sindikati nakon kraćih protesta i nekoliko sporadičnih obustava rada prihvataju da, kako je jedan predstavnik sindikata rekao, Vladi Srbije daju „još jednu šansu“. Odlučuju da je prihvatljivo da se cilj koji je trebalo da bude ostvaren već ovog meseca pomeri za oktobar 2025.
Ovaj potez izaziva revolt velikog broja nastavnika koji podržavaju studentske proteste i njihovu borbu za ispunjenje zahteva. Škole kreću da se organizuju nezavisno od sindikata i ulaze u obustavu nastave ili zakonski štrajk. Formiraju se vajber grupe gde se okupljaju i razmenjuju informacije i iskustva. Prošle nedelje oformljena je i Asocijacija škola u štrajku koja, prema rečima jednog od inicijatora osnivanja, broji sada već više od 300 škola.
Istovremeno, iz zvaničnih izvora, konkretno od ministarke prosvete stižu informacije da je u potpunoj obustavi svega 5 ili 6 odsto škola, a da se u 95% škola nastava odvija (u većini normalno, u manjem broju škola skraćeno). Sad, ako bismo tako posmatrali stvari, onda bi to značilo da za nas istu težinu ima obustava rada škole u nekom udaljenom planinskom selu, gde ima možda troje zaposlenih i obustava rada u beogradskoj školi koja broji, na primer 1.500 đaka. To nije i ne može biti isto, pa nam stoga i podatak o broju škola u obustavi zapravo malo govori.
Zato smo odlučili da pokrenemo anketu, kako bismo došli do, makar okvirnog procenta NASTAVNIKA koji su u nekoj vrsti štrajka. Dakle, smatramo da nam broj škola govori malo, dok je broj nastavnika daleko važniji podatak.
Anketa se sastojala od samo tri pitanja i bila je namenjena nastavnicima. Trebalo je odgovoriti u kojoj vrsti obrazovne ustanove rade, koliko učenika škola broji i na koji način drže nastavu. Dakle, pitanje nije bilo kako se nastava odvija u školi, jer bi odgovor bio komplikovan, već je namenjeno nastavniku lično.
Podaci do kojih smo došli znatno se razlikuju od zvaničnih informacija. Anketa je trajala od petka, 31.1. do 3.2.
Anketu je popunilo ukupno 2.196 nastavnika. Od toga, 67,9% ih je zaposleno u osnovnim školama, 19,9% u srednjim stručnim školama, a 9,7% radi u gimnazijama.
Većina ispitanika, čak 58,7%, radi u školama koje imaju između 300 i 1000 đaka. U manjim školama zaposleno je 19,3% nastavnika koji su popunili anketu, dok 22,1% radi u školama koje broje više od 1000 đaka.
Sad stižemo do dela koji je, možda, najvažniji. Podaci koje smo dobili anketirajući nastavnike kažu da je gotovo svaki treći (32%) obustavio nastavu , da 40% ispitanih drži časove u trajanju od 30 minuta, dok samo 28% ispitanih nije ni u kakvoj vrsti štrajka.
Dakle, ovi podaci ne mogu se porediti sa zvaničnim jer ne govore o broju škola u potpunoj obustavi. Takođe, forma za popunjavanje je bila dostupna na našem sajtu, a anketa anonimna.
Rezultati ankete ne mogu se smatrati zvaničnim podacima, ali nam mogu pružiti pogled na stanje u školama, odnosno na spremnost nastavnika da izraze svoje nezadovoljstvo kroz obustavu nastave.