Izazovna u svakom pogledu, školska 2020/2021. godina donela je različite pristupe i nastavne metode. O rezultatima onlajn nastave tek se može naslutiti u godinama koje slede, a da je kombinovani model imao svoje „haotične časove“ i da su đaci „nastavu na daljinu“ doživljavali kao raspust pokazuje i najnovije istraživanje „Formalno obrazovanje u Srbiji tokom pandemije koronavirusa“.
Istraživanje o nastavi na daljinu kao putokaz za obrazovni sistem u budućnosti
Sasvim je izvesno da je pandemija imala velikog uticaja na sva polja na globalnom nivou – od privrede, preko turizma do jednog od najznačajnijih sistema u svakoj državi, sistema obrazovanja. Zbog svih izazova sa kojima su se nastavnici, profesori, učenici, pa i roditelji širom sveta suočavali tokom prethodne dve godine javila se potreba za proučavanjem ovih vanrednih okolnosti, a sve s ciljem da se pronađu praktična i korisna rešenja za buduće generacije.
Istraživanje „Formalno obrazovanje u Srbiji tokom pandemije koronavirusa“, autorke Dobrinke Kuzmanović, profesorke na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu predstavlja dosad najdetaljniji prikaz nastave u okolnostima svetske epidemije. U okviru stuije sakupljeni su utisci 150 ispitanika – 50 učenika, 50 roditelja i 50 nastavnika osnovnih i srednjih škola iz 14 gradova u Srbiji. Istraživanje je obuhvatilo i učenike iz osetljivih socijalnih grupa, te njihove roditelje i nastavnike.
Uzimajući različite perspektive i temeljno pristupajući ovoj kompleksnoj pojavi, autorka je iznela neke bitne nalaze i zaključke koji mogu biti od velike pomoći u daljoj integraciji klasične i onlajn nastave.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Pravo na obrazovanje u periodu krize izazvane pandemijom virusa COVID 19 u Srbiji”, koji je realizovao Užički centar za prava deteta (UCPD), uz podršku Evropske unije, krajem 2021. godine.
Učenje se ne može „preseliti“ s jednog mesta na drugo
Jedan od problema sa kojim su se suočili nastavnici i đaci ne samo u Srbiji, već i širom sveta bio je nedostatak tehnološke spremnosti nastavnika i učenika, kurikularne spremnosti, kao i pedagoške spremnosti nastavnika. Pokazalo se da nije moguće „tek tako“ preseliti učenje i podučavanje iz učionica na (razne) onlajn platforme.
Naprotiv, da bi nastava valjano funkcionisala, potrebno je da se u novom kontekstu iznova rekonstruiše. Osnovni uslovi za to su dostupnost odgovarajućih digitalnih uređaja, internet veza, kompetentnost za korišćenje opreme (tehnološka spremnost), zatim, raspoloživost dobro organizovanih, kvalitetnih digitalnih materijala za učenje (kurikularna spremnost). Neophodno je da se nastavnik odlikuje pedagoškom spremnošću da čas učini izazovnim, motivišućim i aktivnim, ali i spremnošću da u datim okolnostima učenike oceni.
Održavanje učeničke motivacije kao izazov
Među nastavničkim izazovima u nastavi u pandemijskim okolnostima prednjači održavanje učeničke motivacije, pokazuje istraživanje. Zapravo, dok je nastavnicima bilo teško da tokom onlajn nastave održe učeničku pažnju, učenici su imali svojih poteškoća. Prvenstveno su se žalili na preopterećenost, izostanak druženja sa vršnjacima, te nedovoljnu koordinaciju među nastavnicima. Zbog naglog gubitka neposredne podrške od strane nastavnika, ali i nedostatka eksterne kontrole, onlajn nastava je bila poseban izazov za učenike u pogledu motivacije.
Roditelji – više angažovani, ali „pedagoški nespremni“
Deo istraživanja koji je uključivao roditelje i njihovu ulogu u obrazovanju dece tokom pandemije pokazao je da su roditelji imali povećan angažman. Dijapazon izazova sa kojim su se roditelji osnovaca i srednjoškolaca suočavali u ovom periodu je veliki. Zbog toga što su nedovoljno „pedagoški spremni“ da odgovore na većinu zahteva u školovanju svoje dece, mnogi roditelji su bili jednako preopterećeni u ovom procesu kao i deca.
Ujedno, došlo je do povećanja razlika u obrazovnim ishodima dece različitog socio-ekonomskog statusa. Dakle, do lošijih rezultata dolazili su oni učenici koji nisu imali odgovarajuće tehničke uslove za učenje, kao i mogućnost da pohađaju privatne časove.
Raznovrsnost metoda i pristupa
S obzirom na to da su se nastavnici služili raznim metodama i pristupima u nastavi, istraživač se uzdržao od opštih zaključaka. Izvesno je da se onlajn nastava odvijala u realnom vremenu, uz pomoć platformi kao što su Zoom, Microsoft Teams, Google Meet), ali i da su u velikoj meri korišćeni sistemi za učenje poput Moodle ili Google učionice.
Radne materijale, lekcije i zadatke nastavnici su slali učenicima putem mejla i Vibera, a iste kanale su koristili đaci da proslede svoje projekte i domaće zadatke. Zanimljivo je da većina nastavnika nije zahtevala da učenici prate TV časove emitovane na javnom medijskom servisu.
Uglavnom se težilo tome da se što više odgovori na individualne potrebe đaka, pa su tako mnogi nastavnici slali školske materijale roditeljima i đacima ili ih ostavljali u školi, gde bi mogli da ih učenici preuzmu ili predaju urađen zadatak i slično.
Onlajn nastava kao raspust
Studija nagoveštava da je za većinu đaka (posebno za one sa slabijim akademski postignućima) nastava na daljinu bila poput raspusta, te da onlajn časove nisu shvatali „ozbiljno“. Uglavnom su im bili nezanimljivi i nekorisni. Bilo je primera gde su umesto praćenja časa učenici koristili ovo vreme za privatno dopisivanje ili igranje igrica. S druge strane, odlični đaci i oni sa većim školskim ambicijama odgovornije su pristupali nastavi na daljinu i trudili su se uglavnom da sve svoje obaveze završe u zadatom roku.
Istraživanje donosi i izjednačena mišljenja učenika, roditelja i nastavnika o tome da je nastava u učionici pre pandemije bila mnogo većeg kvaliteta od onlajn nastave ili kombinovanog modela, te da je bila bolje organizovana i korisnija.
Da li je nastava na daljinu imala svojih prednosti?
I dok je većina ispitanika – iz grupe nastavnika, roditelja i đaka – saglasna da je onlajn nastava „nužno zlo“, istraživanje se bavilo i pitanjem prednosti ovakvog oblika nastave. Neki od zaključaka su da je uprkos tehničkim, pedagoškim, zdravstvenim i organizacionim izazovima benefita kombinovane i onlajn nastave ipak bilo.
U prvom redu misli se na fleksibilnost – prostornu i vremensku, kao i na veću mogućnost za individualizaciju nastavnog procesa. Korišćenje digitalnih obrazovnih resursa i povećana digitalna pismenost takođe su neke od prednosti. Veštine učenika i nastavnika na tom planu su u velikoj meri unapređene.
Međutim, postavlja se pitanje da li su ove prednosti dovoljne da se premoste one „rupe u znanju“, koje su očigledne kod đaka. Kvalitet obrazovnih postignuća učenika je drastično opao tokom pandemije koronavirusa, što direktno aludira da je zdravstvena kriza ipak donela krizu u obrazovnom sistemu, ali i krizu prava deteta.
