Веровали или не – и једно и друго. У Правопису је обадвојица и обадва окарактерисано као исправно, као и оба и обојица. „Оба” значи и један и други. „Обојица” је бројна именица од оба. У Речнику Матице српске из 2013. обојица=обадвојица, са примером из Вукових приповедака.
„Обадва”, „обадве”, „обадвоје” се некима не свиђа јер личи на плеоназам (a не мора бити; могуће је да је остатак старе двојине). Зато они који држе до бољег стила у језику овај склоп углавном избегавају и замењују га речима „оба”, „обе“, „обоје”. Међутим, Правопис допушта и једно и друго (и „оба” и „обадва”).
Оно што збуњује многе јесте чињеница да су их професори у школи учили да је „обадва” неправилан облик и да то заправо значи четворица. Сигурни смо да су због овога пљуштале јединице на писменим задацима, а заправо је било у питању незнање наставника. Наиме, облик „обадва” користи се још од Вука и сматра се правилним од тада до данас.
Заговорници једнакости ова два облика кажу да чак није у питању плеоназам, зато што „оба” и „два” немају исто значење. Рецимо, није исто рећи „оба пута сам пао испит” и „два пута сам пао испит”.
Дакле, ако је ваш одговор на питање у наслову био НЕ, нисте били у праву. Немојте више исправљати пријатеље, рођаке и колеге када изговоре ову, признајемо помало рогобатну реч.
Извор: Зелена учионица