U 70 škola u koje je uveden e-dnevnik, prosvetari se još uhodavaju, a neki koriste i stare dnevnike
ELEKTRONSKI dnevnici zamenili su papirne u 70 škola širom Srbije, a nastavnici se, posle dve nedelje rada, još privikavaju, muče ih brojne dileme, pojedine i manjak računara i slab internet u školama. Utisci su različiti – od oduševljenja elektronskom evidencijom, do nezadovoljstva prelaskom na novi način rada.
Većina se još „uhodava“ sa popunjavanjem dopunske i dodatne nastave, upisivanjem odsutnih učenika, formiranjem grupa za tehničko ili strane jezike u elektronskom dnevniku…
– Elektronski dnevnik doneo nam je samo komplikacije, jer još tehnički nismo spremni – kažu u jednoj od škola u programu. – U nekoliko učionica nemamo računare, u zbornici nam je na raspolaganju samo jedan, tako da mi i dalje upisujemo sve u pedagoške sveske, popunjavamo i papirni dnevnik, jer ne stižemo sve odmah da unesemo u elektronski. Zato nam je stvoren dupli posao. Prvo u papirni dnevnik upišem sve izostanke i nastavnu jedinicu, a posle to prepisujem u elektronski.
Kažu u ovoj školi da su im na obuci rekli da mogu da donose svoje laptop računare i komentarišu da bi to bilo kao da neko zaposli vozača, pa mu traži da doveze svoj automobil na posao.
U nekim drugim školama opet potvrđuju da su imali brojne nedoumice u vezi sa elektronskim dnevnikom, ali da sve rešavaju u hodu, da od Ministarstva prosvete brzo dobijaju odgovore na sva pitanja, ali se slažu da bi za ovu vrstu evidencije idealno bilo kada bi svaki nastavnik dobio svoj laptop.
U Ministarstvu prosvete objasnili su da postoji dodatnih 800.000 evra za nabavku opreme potrebne za škole u projektu e-prosvete, te da će škole tokom godine dobijati još računara, prema listi prioriteta gde će na vrhu biti oni koji su najslabije opremljeni ili gde se oprema pokvarila.
OŠ „Milena Pavlović Barili“ u beogradskom naselju Višnjička banja uključila se u program e-prosvete, papirni dnevnik zamenili su elektronskim i, prema rečima direktorke Olivere Korošec, zasada su iskustva dobra.
– Imali smo dileme, ali smo ih u hodu rešavali, što sami, što uz pomoć Ministarstva prosvete. Bilo bi dobro da imamo malo više kompjutera, ali snalazimo se i sa ovim što imamo – kaže Olivera Korošec. – Možda je nastavnicima sada prilagođavanje teško, traži dosta truda da se unesu svi podaci, troše i vikende na to, ali korist će videti već na prvom tromesečju, kada ne budu morali da dva-tri dana provedu pišući izveštaje, već će ih dobiti jednim klikom. A kada dođe naredna školska godina, podaci o svim nastavnicima, učenicima i njihovim roditeljima već će postojati u sistemu i samo će se kopirati u stariji razred.
Naša sagovornica dodaje da će posebno olakšanje biti na kraju godine, jer nastavnici neće pisati svedočanstva, već će ih samo odštampati iz programa.
DILEME NASTAVNIKA
KAKO da časove upisuju nastavnici koji su na zameni, kako da se evidentiraju podaci o oba roditelja, kako rešiti problem kada se menja raspored časova, kako upisati pretčas i kako formirati grupe učenika za određeni čas koji ne sluša celo odeljenje – neke su od „glavolomki“ za nastavnike koji u učionice više ne idu sa dnevnikom u rukama.
I. Mićević
Izvor: Novosti