U Danskoj nije poželjno isticati se. To potvrđuje mnoštvo argumenata i činjenica iz simpatične i poučne knjige „Dansko vaspitanje dece“ koja govori o tome šta najsrećniji ljudi na svetu znaju o vaspitanju samopouzdane i sposobne dece.
Ovo su samo neki od primera:
– u Danskoj roditelji nude pomoć deci samo kad je to zaista nužno.
– Preterivanje u nadzoru nad dečjim životom nije dobro došlo.
– Danci ne upisuju svoju decu na 10 vanškolskih aktivnosti kako bi im deca bila najbolja u sportu, muzici, jezicima, plesu, karateu, glumi. Dancima je važnije da se njihova deca igraju.
– Danci ne ulivaju u male glave svoje dece znanje od prvog dana. Nije važno da dete već sa 5 godina piše i čita.
– U osnovnoj školi redovna nastava se završava najkasnije u dva sata posle podne, a deca nakon toga mogu pohađati neobavezni produženi boravak.
– Nije neobično da je „igračka veka“ – lego kocke nastala upravo u Danskoj.
– Najbolja kompanija za proizvodnju dečjih igrališta je iz Danske
- Danci ne osmišljavaju igre za svoju decu. Puštaju ih da se sami igraju i na taj način bude njihovu kreativnost.
– Danci decu ne štite od straha, sukoba, nedaća. Na taj način ih uče da se upoznaju sa svim svojim osećajima pa makar oni bili negativni.
– Danci ne preteruju u pohvaljivanju svoje dece – to ih uči poniznosti od prvih koraka.
– Danci čitaju svojoj deci priče koje nemaju srećan završetak. Deca iz tuge i nedaća mnogo nauče.
– Danci uče svoju decu da negativnim događajima u životu pridaju manje značaja, a da se više usresrede na ono pozitivno.
– Danci ne nameću svoja mišljenja deci.
– Danci uče decu da pronalaze ono dobro u ljudima.
– Empatija i učenje saosećanja je obavezno već dok su u vrtiću. Smatraju da nam je empatija zapisana u genima i da je treba razvijati od prvog dana. Ona nije luksuz nego potreba.
– Danci nisu preterano zaštitnički roditelji i ne obavljaju stvari za decu.
– Danci odmalena uče decu da je timski rad, zajedništvo i pomaganje jedni drugima najvažnija veština u životu.
– U Danskoj je kažnjavanje udaranjem po guzi zakonom zabranjeno.
– Dobrodošao je autoritativan odgoj. Deca ne odgajaju roditelje, već roditelji odgajaju decu.
– Danci uče decu da nije važno šta drugi misle o njima.
– Danci jako drže do porodičnih i prijateljskih okupljanja, zajedničkih obroka i druženja ili u prirodi ili oko kamina.
Izvor: Blic
Simpatični su mi ovi tekstovi gde se provlače Danci, Norvežani, Francuzi, Finci, ukratko, svi koji važe za bogate i kultivisane. Da li to znači da samo bogate zemlje imaju dobre načine odgoja dece? Vidim, nema tekstova o tome šta je dobro u podizanju dece u Gani, Urugvaju, Rumuniji, pa i Srbiji. Roditeljima se diskretno servira informacija da je bogatstvo proveren recept za uspešno roditeljstvo.
Šta je starije koka ili jaje?! Da li ste razmišljali da su bogati i razvijeni upravo zbog načina na koji podižu decu?! Ako se generacije podižu bez sentimentalne bolećivosti prema deci („neka, sine, mama će to“), ta deca zaista postaju sposobnija u svemu, pa i da zarade i postanu bogati.
Slažem se, ali da li to znači da siromašne nacije nemaju ama baš ništa po čemu bi njihovo roditeljstvo zavređivalo pažnju? Osim toga, mislim da se mnoge nove generacije u razvijenim zemljama oslanjaju na finansijsku moć svoje države, i neki od njih moraju upola manje da se trude da bi dobili ono za šta neko drugi mora dobro da se pomuči.