Нацртом стратегије образовања до 2030. предвиђено је да у наредних пет до седам година 95 одсто деце узраста три до пет и по година буде у вртићима.
Број деце која су обухваћена предшколским образовањем и васпитањем порастао је са 52 одсто на 65,5 одсто у последње три године, речено је на конференцији поводом израде “Нацрта стратегије образовања и васпитања до 2030. године”.
Министар просвете Младен Шарчевић каже да је осим повећања броја деце у предшколским установама важно повећати и простор за њихове аквитности, преноси РТС.
У том контексту министар је поменуо да је у току реализација кредита Светске банке од 50 милиона евра, а инвестиционим програмом државе до 2025. године планирано је да се уложи још 60 милиона евра у вртиће.
Повећање броја деце у вртићима, како је рекао, мора пратити и ново запошљавање.
Председница Владе Ана Брнабић већ је најавила посао за још 2.000 васпитача, а у наредном периоду фокус ће бити на њиховој едукацији.
У Србији има 445 предшколских установа и то 162 јавне предшколске установе са 2.464 објекта и 283 приватне предшколске са 378 објеката.
Према подацима Републичког завода за статистику обавезним припремним предшколским програмом обухваћемо је 65.067 деце, што износи 97,06 одсто.
Замерке представника синдиката
Замерке представника синдиката на данашњем скупу била је што није прецизно дефинисано да ли се стратегија односи на период од седам или десет година.
Примедбу су имали и на то што нису раније добили материјал о Нацрту стратегије како би могли да га проуче и како би дискусија била плоднија.
“Ако не буде адекватне подршке наставницима у овом брзом, бурном технолошком развоју неће бити успеха у реализацији стратегије. Децу не уче учила него наставници, а наставници без подршке не могу напредовати”, навео је председник гранског синдиката просветних радника Србије “Независност” Томислав Живановић.
Председница Уније просветних радника Србије Јасна Јанковић каже да мора да се наведе одакле се креће са новом стратегијом и да ли је све испуњено што се тиче старе.
Подсетила је да је Стратегијом образовања 2020 предвиђено да се за образовање издваја шест одсто од БДП-а, а да се тренутно издваја 4,15 одсто укључујући и науку.
Јанковићева напомиње да ће наставници и васпитачи у наредном периоду бити додатно оптерећени и да се мора говорити и о побољшању њиховог материјалног положаја.
“Ово што смо чули су општа места. Свима је важно да обухват деце у вртићима буде велики, да основну школу заврше сви. Хоћу да чујем конкретне ствари како ћемо до тога да дођемо. Мене занима та стратегија, али ме врло занима и та тактика”, навела је Јанковићева.
Шарчевић је рекао да је у питању радна верзија стратегије, да су отворени за сугестије и предлоге који се могу оставити на сајту министарства, а планирано је да у октобру буде организовано јавно слушање и усвајање предлога стратегије.