Šta rade nastavnici kad se školski časovi završe?

11 septembra, 2022

– Da li se voditi onom ‘papir trpi sve’, ili je moguće biti revnosan i svoj posao obavljati savesno i kvalitetno? – zapitala se Gordana Sredović, nastavnica engleskog jezika, koja je u grupi prosvetnih radnika na Fejzbuku odlučila da podeli spisak obaveza koje jedan nastavnik ima, pored držanja nastave i neposrednog rada sa učenicima. Njen spisak prenosimo u nastavku.

Obaveze jednog prosečnog prosvetnog radnika

Dokumenta koja treba da pripremite na početku svake školske godine su:

– Godišnji plan nastave i učenja sa ishodima i standardima

– Plan rada dopunske nastave

– Plan rada dodatne nastave

– Plan rada odeljenskog starešine

– Plan rada vannastavnih aktivnosti

– Ako ste u nekom timu, a obično smo svi u bar po dva, onda plan rada određenog tima

– Plan individualizacije za učenike kojima je to potrebno, a u jednom odeljenju je bar jedan takav učenik.

– Godišnji plan IOP 1, 2 ili 3. Svaki nastavnik ima bar po jednog učenika.

– Kriterijumi ocenjivanja za tekuću školsku godinu

– Lični izveštaj stručnog usavršavanja

– Lični plan stručnog usavršavanja za novu školsku godinu

– Generalije i popunjavanje rubrika u esdnevniku (literatura, planirani broj časova po nedeljama prema kalendaru, dodeljivanje predmeta, ogroman broj podataka koje upisuju odeljenjske starešine… Ja konkretno u ovoj školskoj godini imam 15 odeljenjskih dnevnika)

– Inicijalno testiranje

– Izveštaj rezultata inicijalnog testiranja po odeljenjima

– Plan rada kontrolnih zadataka

– Rukovodioci stručnih veća, pored ovoga imaju plan rada stručnog veća, koji odavno već ne sadrži samo planirane aktivnosti po mesecima, već i druge detalje, SU članova, zbirno, planirani broj časova, redovnih, dopunske, dodatne… Pa nekad ovaj dokument ima preko 10 strana.

Isto ovo samo bez godišnjih planova nastavnici rade i na kraju školske godine. I testiranje nije inicijalno, već završno.

Na polugodištu predajete lični polugodišnji izveštaj, ček-liste razvoja MPKa, polugodišnji izveštaj o uspehu, pripremate za svakog učenika mišljenje i prepruke za dalji rad, rukovodioci SB polugodišnje izveštaje.

Tromesečno, tj. svaka dva meseca radi se:

– Izveštaj evaluacije IOPa

– Analiza napredovanja učenika, i preporuke posle prvog klasifikacionog perioda.

Na mesečnom nivou radi se:

– Operativni plan svakog meseca, sa konkretnim ishodima, detaljnim metodama i tehnikama, tačnom korelacijom sa planom nastave i učenja za druge predmete.

– Na kraju svakog meseca evaluacija isplaniranog i korekcija, pa tek onda plan za naredni mesec.

– Planiranje kontrolnih zadataka, po nivoima, a prema standardima

– Na dnevnom nivou esdnevnik

– Pedagoška sveska posle svakog časa.

Odeljenjske starešine imaju još obaveza u dnevniku svog odeljenja.

Formativno ocenjivanje (petnaestominutne provere, usmena odgovaranja, grupni radovi, domaci zadaci, aktivnosti na času, radovi, projekti, MPK…)

Razmena informacija u vajber grupama, čitanje primljenih i slanje mejlova.

Ovome svemu treba dodati po bar dva nastavnička veća u jednom klasifikacionom periodu, bar jedan pedagoški kolegijum, bar jedan sastanak tima i bar dva odeljenjska veća.

Gde su tu pripreme za časove, pripreme štampanih materijala i kopiranje, vođenje zapisnika, konsultacije sa PP službom, priprema i izvođenje uglednih časova, dežurstvo u školi, priredbe, obeležavanja dana jezika, tolerancije i slično, humanitarne akcije, projekti, individualno posvećivanje vremena učenicima, učenici koji školu pohađaju onlajn, takmičenja, dežurstvo na probnom završnom, dežurstvo na završnom, ekskurzije i izleti, seminari, predavanja, tribine…

“I opet, nemoguće je da nešto nisam zaboravila.” – piše ova nastavnica iz Čačka.

I zaista, kolege su je ubrzo dopunile:

“Ima i nastavnika koji imaju i ulogu školskog koordinatora za esdnevnik, što je takođe velika obaveza, a i nastavnika koji se bave i sa JISP-om. Ubacuju stalno nove poslove i obaveze! Naš osnovni posao, onaj koji je divan, je potpuno gurnut u stranu zbog svih stvari koje ste nabrojali. Svaka čast!”

“Zaboravili ste pojačan vaspitni rad i disciplinske postupke.”

Gordana, u svemu ovome, nije pomenula onaj deo posla koji nastavnicima ponekad zadaje dosta muke, a to je saradnja sa roditeljima. Najviše kontakta i komunikacije potrebno je upravo sa onim roditeljima koji izbegavaju ili ne žele stvari da vide objektivno. Iako nisu većina, takvih roditelja i te kako ima.

U svakom poslu imamo i profesionalce i one koji to nisu. Ali, pre nego što upadnete u zamku generalizacije i pomislite da je posao nastavnika samo da ispredaje onih nekoliko časova u toku dana, pročitajte ponovo ovaj spisak. I shvatićete da je mit o radnom danu koji traje četiri sata upravo to – mit.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama