Портал Нова економија анкетирао је наставнике о њиховом задовољству онлајн наставом и резултати су показали да је већина просветних радника незадовољна тиме како тече настава у последњих годину дана.
Такође, готово сви испитани кажу да су током пандемије радили више него у редовним околностима, те да су за овај период заслужили и веће плате. Ипак, то се неће десити.
Шта су тражили синдикати, а шта ће наставници добити?
Како пише Нова Економија, уочи усвајања буџета за 2021, захтев је био да се запосленима у образовању плате повећају за 15 одсто. И сами свесни да су шансе за то мале, синдикалци су се надали да ће у преговорима са Владом успети да „избоксују“ бар седам, осам одсто. Преговора, међутим, није било, а просветни радници су у „пакету“ са већим делом јавног сектора добили укупно пет одсто.
Први део те повишице од 3,5 одсто исплаћен им је почетком године, а додатних 1,5 одсто добиће у априлу. Прерачунато у парама, то значи да је почетна плата наставника почетком године скочила за око 2.000 динара, а са предстојећим повећањем добиће још око 900 динара.
Тренутна нето основица за обрачун зарада у образовању износи 3.531,40 динара, од априла ће износити 3.582,58 динара. Потпуно је јасно да то увећање неће бити значајно јер основна плата запосленог са седмим степеном стручне спреме износи 61.163 динара, а након увећања иста зарада износиће 62.050 динара, односно биће увећана за 880 динара. Ово „увећање“ добиће само они који су изнад минималне зараде, а повишицу неће осетити ни запослени са коефицијентом 9,16 у децембру 2021. јер ће у том месецу са 23 радна дана минимална зарада у Републици Србији бити готово 1.000 динара већа од зараде ове категорије запослених – појашњава за Нову економију Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Војводине.
Он каже да се, суштински, неће десити ништа ново, пошто ће и даље велики број запослених са различитим коефицијентима и на различитим радним местима имати зараду у висини минималца.
Није награда него прековремено
Весна Јеротијевић из Уније синдиката просветних радника Србије каже да то не би назвала „наградом“, јер је „реално и очекивано да сваки преконормни рад буде законски плаћен у потпуности“. Она сматра да наставницима треба надокнадити сва уложена финансијска средства за извођење онлајн наставе, а потом их исплатити за рад изван радног времена.
На питање да ли било фер свима дати подједнаку повишицу, ако су и просветни радници сами свесни да у њиховим редовима има и оних који се нису претргли од рада током наставе на даљину, Јеротијевић одговара да се „не може се очекивати да 110.000 људи, колико ради у основном и средњем образовању, има исти квалитет рада“.
– Одговорни никада ништа нису урадили да би то побољшали. Када ће се увести платне групе и разреди? Али не формално, него праведно и суштински. Тада ће ово питање бити свакако боље уређено, а можда и решено – наводи Јеротијевић.
Синдикати су углавном сагласни да су од почетка ове школске године највећи терет поднели васпитачи и учитељи. Јер вртићи нису били затворени ни дана, а учитељи су једини који од 1. септембра изводе непосредну наставу у учионици. Три синдиката предшколства су већ упутила захтев Влади Србије да се запосленима у предшколским установама додели новчана помоћ из републичког буџета. Одговора још увек нема.
Извор: Нова економија / Зелена учионица