Овог викенда време је било идеално за одмарање уз добре књиге, друштвене игре и филмове. Пошто смо читањем и друштвеним играма попунили суботу, договор је био да у биоскоп одемо у недељу, да одгледамо неки добар цртаћ. Моја деца имају седам и пет година, тако да више-мање сваки анимирани филм могу да испрате. Последње што смо гледали био је филм Лука и подједнако су уживали и деца и мама и тата.
Отворила сам сајт биоскопа да бих видела шта је на репертоару, кад тамо – напомена. Ова:
Можда сте мислили да током ДЕЧЈЕ недеље треба да постоје попусти за ДЕЦУ? И ја! Али не. Уместо попуста, добили смо скупљу карту. Била сам запањена. Зар је могуће да Дечја недеља, уместо за организовање бесплатних представа и културних манифестација за децу, служи за узимање додатног новца за већ ионако скупе културне догађаје? Да ли је то начин да се подстакне одлазак у позоришта?
Занимало ме је откуд таква уредба и да ли је по Закону, па сам проверила. Замислите – потпуно по Закону!
Члан 73 Закона о бризи о деци каже: „Активности у току ‘Дечје недеље’ финансирају се средствима која се прикупе за време трајања ‘Дечје недеље’ и уплате на посебан рачун.“
Одмах за њим, члан 75 се надовезује: „За време трајања ‘Дечје недеље’ плаћа се посебан износ:
1) на сваку продату возну карту у железничком, бродском, авионском и аутобуском,
међумесном и међународном саобраћају;
2) на сваку поштанску пошиљку у унутрашњем саобраћају, осим за пошиљке новина и
часописа;
3) на сваку продату улазницу за позориште, биоскоп, другу културну манифестацију и
спортску приредбу за коју се наплаћују улазнице;
4) на сваку продату грамофонску плочу, музичку компакт-диск и видео-касету.
Наплату износа врше организације и друга правна лица и грађани који продају улазнице –
возне карте, односно врше поштанску услугу и дужни су да наплаћена средства уплате на
посебан рачун у буџет Републике у року од седам дана по завршетку ‘Дечје недеље’.“
Дакле, ако ваше дете пожели да оде у суседни град код баке и деке у посету, то ће, у Дечјој недељи, платити 33 динара скупље.
Ако пожели да погледа неку позоришну представу, у Дечјој недељи, за то ће морати да издвоји 33 динара више.
Живим у Београду, имам двоје деце, једно је првак, друго је у вртићу. Никаква посебна активност или манифестација у коју је евентуално овај новац могао бити уложен, није се десила. Нису добили ни представу у вртићу (пре ковида их је било, али смо их увек плаћали) нити некакав посебан програм у школи. Ни једно ни друго нису ни знали да се одржава Дечја недеља.
Да ли у реду да се, као грађанин, запитам где је отишао овај новац? И да ли је у реду да се, као мајка, запитам – хоће ли деца икад током Дечје недеље добити попуст на улазницу за неки догађај који, можда, не могу да приуште по редовним ценама?
И како то звучи када одете у биоскоп па вам тамо кажу: „Карта за цртани филм је ове недеље скупља, знате, због Дечје недеље!“
Да ли само мени ово нема никаквог смисла?