Ovog vikenda vreme je bilo idealno za odmaranje uz dobre knjige, društvene igre i filmove. Pošto smo čitanjem i društvenim igrama popunili subotu, dogovor je bio da u bioskop odemo u nedelju, da odgledamo neki dobar crtać. Moja deca imaju sedam i pet godina, tako da više-manje svaki animirani film mogu da isprate. Poslednje što smo gledali bio je film Luka i podjednako su uživali i deca i mama i tata.
Otvorila sam sajt bioskopa da bih videla šta je na repertoaru, kad tamo – napomena. Ova:
Možda ste mislili da tokom DEČJE nedelje treba da postoje popusti za DECU? I ja! Ali ne. Umesto popusta, dobili smo skuplju kartu. Bila sam zapanjena. Zar je moguće da Dečja nedelja, umesto za organizovanje besplatnih predstava i kulturnih manifestacija za decu, služi za uzimanje dodatnog novca za već ionako skupe kulturne događaje? Da li je to način da se podstakne odlazak u pozorišta?
Zanimalo me je otkud takva uredba i da li je po Zakonu, pa sam proverila. Zamislite – potpuno po Zakonu!
Član 73 Zakona o brizi o deci kaže: “Aktivnosti u toku ‘Dečje nedelje’ finansiraju se sredstvima koja se prikupe za vreme trajanja ‘Dečje nedelje’ i uplate na poseban račun.”
Odmah za njim, član 75 se nadovezuje: “Za vreme trajanja ‘Dečje nedelje’ plaća se poseban iznos:
1) na svaku prodatu voznu kartu u železničkom, brodskom, avionskom i autobuskom,
međumesnom i međunarodnom saobraćaju;
2) na svaku poštansku pošiljku u unutrašnjem saobraćaju, osim za pošiljke novina i
časopisa;
3) na svaku prodatu ulaznicu za pozorište, bioskop, drugu kulturnu manifestaciju i
sportsku priredbu za koju se naplaćuju ulaznice;
4) na svaku prodatu gramofonsku ploču, muzičku kompakt-disk i video-kasetu.
Naplatu iznosa vrše organizacije i druga pravna lica i građani koji prodaju ulaznice –
vozne karte, odnosno vrše poštansku uslugu i dužni su da naplaćena sredstva uplate na
poseban račun u budžet Republike u roku od sedam dana po završetku ‘Dečje nedelje’.”
Dakle, ako vaše dete poželi da ode u susedni grad kod bake i deke u posetu, to će, u Dečjoj nedelji, platiti 33 dinara skuplje.
Ako poželi da pogleda neku pozorišnu predstavu, u Dečjoj nedelji, za to će morati da izdvoji 33 dinara više.
Živim u Beogradu, imam dvoje dece, jedno je prvak, drugo je u vrtiću. Nikakva posebna aktivnost ili manifestacija u koju je eventualno ovaj novac mogao biti uložen, nije se desila. Nisu dobili ni predstavu u vrtiću (pre kovida ih je bilo, ali smo ih uvek plaćali) niti nekakav poseban program u školi. Ni jedno ni drugo nisu ni znali da se održava Dečja nedelja.
Da li u redu da se, kao građanin, zapitam gde je otišao ovaj novac? I da li je u redu da se, kao majka, zapitam – hoće li deca ikad tokom Dečje nedelje dobiti popust na ulaznicu za neki događaj koji, možda, ne mogu da priušte po redovnim cenama?
I kako to zvuči kada odete u bioskop pa vam tamo kažu: “Karta za crtani film je ove nedelje skuplja, znate, zbog Dečje nedelje!”
Da li samo meni ovo nema nikakvog smisla?