Nemoj da ga uzimaš sad dok plače. Samo privlači pažnju.
Ne teši ga kad je tako histeričan. Vidiš da privlači pažnju.
Ne nasedaj na to cmoljenje. Samo traži pažnju.
Ne radi za dete ništa što može samo. Nikad. Samo traži pažnju.
Rekao bi čovek da je ta pažnja neka teška droga i da je pošto poto treba izbegavati.
Ali, pažnja nije nije nikakav luksuz. Niti je nešto čega se treba plašiti. Pažnju tražimo svi.
“Potreba za pažnjom je deo naše prirode. Od trenutka kad se rodimo, tražimo komunikaciju, pažnju, koja nam je neophodna da bismo se razvijali i rasli – emocionalno, fizički, duhovno i intelektualno” – Brene Brown
Ljudima je potrebno da ih vide, čuju, da se njihova osećanja priznaju, da budu prihvaćeni. Ljudima je potrebna pažnja.
U čemu je, onda, problem? Ili, bolje rečeno – u kome? U deci, koja otvoreno ispoljavaju potpuno normalnu, prirodnu ljudsku potrebu, ili u odraslima koji ovu njihovu potrebu koriste kao izvor nadmoći nad decom?
Verujemo da odgovor znate.
I sad, verovatno, mislite da je naš predlog da deci uvek u svemu popustite i skačete svaki put kad mu oči samo zasuze. Ne.
Šta treba da uradite kad deca traže pažnju?
Probajte bez uslovljavanja
Uče nas, odvajkada, da roditeljstvo treba da bude zasnovano na strahu. Moramo kontrolisati decu, inače će oni raditi loše stvari i donositi pogrešne odluke. Ne smemo im pokazati previše razumevanja i pažnje, jer mogu postati suviše vezani za nas.
Ali, da li je ovo način na koji treba tretirati jedno malo ljudsko biće?
Šta bi bilo kad bi vas vaš partner stalno kontrolisao, očekujući uvek da ćete uraditi nešto loše ili doneti pogrešnu odluku. Šta ako bi on svoju pažnju prema vama pokazivao u zavisnosti od toga da li mu se dopada vaše ponašanje? Kako biste se osećali ako svoju ljubav i nežnost prema vama koristio kako bi od vas dobio ono ponašanje koje želi? To uopšte ne zvuči kao zdrav odnos i sigurno je da takav ne želite ni sa svojom decom.
Govorili su nam laži
Da, lagali su nas. Deca nisu NAMERNO loša, da bi nas iskoristili ili nama manipulisali. Oni su ljudska bića koja pokušavaju da razumeju svet u kom žive, da se povežu s vama i rade to najbolje što umeju. I ponekad im je baš teško. Zamislite, „bačeni“ su u svet koji doslovno ohrabruje njihove roditelje da ignorišu emocije svoje dece, njihovo plakanje i želju da se povežu. A kako rastu, da ignorišu i to čuveno „privlačenje pažnje“.
Promenite ovu lošu naviku koju generacije gaje, verujući da rade pravu stvar. To NIJE način na koji treba da tretirate nekog koga volite. I to sigurno nije način na koji biste tretirali odrasle ljude u svom životu koje volite i poštujete. Ta veza između deteta i roditelja nije nekakav paralelni univerzum u kom važe pravila da onaj sa više iskustva i moći ima pravo da onog ko je slabiji tretira kao da je manje vredan. I da očekuje da to neće učiniti nikakvu štetu.
Slušajte svoju decu
Svako ponašanje je komunikacija. Ako deca, kako kažete, svojim ponašanjem „privlače pažnju“, onda im očigledno ta pažnja treba. Može to biti iz milion razloga i vaš posao je da razumete koji je razlog.
Kad neko ko ga volimo ima potrebu za nečim, slušamo ga, pokažemo da nam je stalo i pomognemo mu da tu potrebu ispuni onako kako je u našoj moći. Zašto je dečja potreba za pažnjom izuzetak?
Dajte im pažnju
Ako dete traži pažnju, dajte mu pažnju. To je potpuno legitimna potreba.
Igrajte se s njima, smejte se s njima, pokažite im da su vam važni i onda kad se ne ponašaju baš onako kako ste zamislili da bi trebalo.
“Pažnja je najređa i najčistija forma velikodušnosti.” – Simone Weil
Ne možete nikad pokvariti dete pružajući mu previše pažnje.
A šta ako traži pažnju na loš način?
I tad. Zaboravite na to što su vam rekli da dete manipuliše.
Ako je dete zaista izabralo da uradi nešto neprihvatljivo i loše da bi privuklo vašu pažnju, šta vam to, onda, govori? Da su očajni i čine sve što mogu da biste ih videli. Možda misle da je to što rade najbolji način da privuku vašu pažnju.
Zato, dajte im to što im treba. Pokažite im da ne moraju da pribegavaju lošem ponašanju da bi dobili pažnju koja im treba. Pokažite im da su vaša ljubav i pažnja tu uvek kad im trebaju.
Budite tu
Pokažite im mnogo ljubavi, pažnje i povezanosti koja im treba, onda kad je i ne traže.
Pažnja nije nešto što treba da dozirate ili uskraćujete. To je legitimna potreba.
Dakle, odgovor na pitanje šta treba da radite kad vaše dete privlači pažnju je – dajte im pažnju.
Svaki put.