Када смо ми били мали, слаткиши су се јели у посебним приликама или веома ретко; када бисмо од маме затражили нешто слатко, рекла би нам: „Узми јабуку“. Данас, мама дода детету шта год пожели. Данас, мама трпа детету шећер у млеко, воду, чај… шта вам је бре?
Да ли иједног тренутка размишљате о последицама које ће ваше дете трпети? Ако не одмах, сутра? Ако не сутра, стићи ће га за 10, 15, 20 година. Али, ко је још луд да размишља толико унапред, најбоље је живети од данас до сутра.
Да ли размишљате о његовим малим зубима који ће иструлити са 4 године?
„Нема везе, то су млечни, испашће и порашће нови“.
Да, можда, али лоше навике не могу да нестану као ти млечни зубићи.
Размишљате ли о томе да би ваша деца могла имати проблема са дијабетесом, вишком килограма, проблема са учењем (да!)?
Зашто је толики проблем уместо бананице дати банану?
Зашто је толики проблем уместо чоколаде дати јабуку?
Зашто је толики проблем уместо бомбоне дати поморанџу?
Лакше је вама, родитељи? Аха, ок онда.
Лакше вам је да у тренутку ућуткате своје дете без имало мућкања главом о томе какве му одвратне навике стварате.
Па шта, један слаткиш дневно није страшан! Да, данас један, сутра два… кад крене у школу, за ужину ће уместо ђеврека и јогурта купити газирани сок и чоколадицу. Јер, неће имати Вас да га надзирете, а лоше навике сте му управо Ви усадили, драга госпођо или господине.
Слатко не треба да буде оброк, ни ужина! Слатко треба да буде повремена посластица, а не оно за шта дете живи!
Зашто вам је лакше да дете „откачите“ слаткишем када вам исти тражи уместо да му понудите воћку и стварате те здраве навике?
У ком тренутку је постало прихватљиво да деца једу толико слаткиша?
Шта добијате тиме?
Дошло је неко наопако време да смо у мањини ми који не дајемо деци слаткише, те нас гледате чудно, као да смо какви хипици.
Моје дете не једе чак ни онај чувени кекс што те не пушта да одрастеш, јер заиста не видим како је он боља ужина од неке свеже воћке. На који начин је хранљивији? Ах, да, БОЉЕ ЋЕ СПАВАТИ ако га увече затрпате кексом и млеком. Лакше вама у животу.
На који начин су хранљиви ти слаткиши којима кркате своју децу? Сви ти адитиви, конзерванси, шећери, вештачке боје и заслађивачи.. мммм, укусно! Хранљиво! Њам!
Молим вас, едукујте ме.
У међувремену се ви слободно едукујте читајући ових пар чињеница: Како слаткишима уништавате своје дете.
Велики, слатки поздрав!
Да ли иједног тренутка размишљате о последицама које ће ваше дете трпети? Ако не одмах, сутра? Ако не сутра, стићи ће га за 10, 15, 20 година. Али, ко је још луд да размишља толико унапред, најбоље је живети од данас до сутра.
Да ли размишљате о његовим малим зубима који ће иструлити са 4 године?
„Нема везе, то су млечни, испашће и порашће нови“.
Да, можда, али лоше навике не могу да нестану као ти млечни зубићи.
Размишљате ли о томе да би ваша деца могла имати проблема са дијабетесом, вишком килограма, проблема са учењем (да!)?
Зашто је толики проблем уместо бананице дати банану?
Зашто је толики проблем уместо чоколаде дати јабуку?
Зашто је толики проблем уместо бомбоне дати поморанџу?
Лакше је вама, родитељи? Аха, ок онда.
Лакше вам је да у тренутку ућуткате своје дете без имало мућкања главом о томе какве му одвратне навике стварате.
Па шта, један слаткиш дневно није страшан! Да, данас један, сутра два… кад крене у школу, за ужину ће уместо ђеврека и јогурта купити газирани сок и чоколадицу. Јер, неће имати Вас да га надзирете, а лоше навике сте му управо Ви усадили, драга госпођо или господине.
Слатко не треба да буде оброк, ни ужина! Слатко треба да буде повремена посластица, а не оно за шта дете живи!
Зашто вам је лакше да дете „откачите“ слаткишем када вам исти тражи уместо да му понудите воћку и стварате те здраве навике?
У ком тренутку је постало прихватљиво да деца једу толико слаткиша?
Шта добијате тиме?
Дошло је неко наопако време да смо у мањини ми који не дајемо деци слаткише, те нас гледате чудно, као да смо какви хипици.
Моје дете не једе чак ни онај чувени кекс што те не пушта да одрастеш, јер заиста не видим како је он боља ужина од неке свеже воћке. На који начин је хранљивији? Ах, да, БОЉЕ ЋЕ СПАВАТИ ако га увече затрпате кексом и млеком. Лакше вама у животу.
На који начин су хранљиви ти слаткиши којима кркате своју децу? Сви ти адитиви, конзерванси, шећери, вештачке боје и заслађивачи.. мммм, укусно! Хранљиво! Њам!
Молим вас, едукујте ме.
У међувремену се ви слободно едукујте читајући ових пар чињеница: Како слаткишима уништавате своје дете.
Велики, слатки поздрав!
Извор: nemajka.rs
BRAVO! 100% ste upravu. Ovo je jako poucno za one roditelje koji deci daju a posle kazu da ih drugi hrane slatkisima…
Ima nas roditelja koji ne dajemo deci slatkise, a koji zivimo u zajednici sa primitivcima koji deci trpaju slatkise svaki, ali SVAKI dan! Besna sam kad vidim da svaki tekst pocinje sa „mama dala ovo, mama dala ono…“. Postoje i tate, a ovde u siromasnoj provinciji i babe i dede, primitivci koji krisom daju deci slatkise onako seljacki, podlo, jer znaju da me to najvise nervira. Samo traze povod za svadju. Naredni put molim autorku da se okane tog „mama, mama, mama“ stava, ako se samo ona pita o detetu i zivi sama ili sa muzem- blago njoj, neki od nas nemaju tu srecu i slabo sta se pitamo. Inace, ovo je sjajan pristup za skretanje paznje na stvari, ljudi obicno promene misljenje kad ovako agresivno velicate svoju pamet i „edukaciju“. Evo sad smo se svi posramili, ti si pametna, a mi glupi i needukovani, smrc smrc.
Bravo!