Док нас хладни дани терају да извучемо зимске јакне из ормара, готово да нема родитеља који се не прибојава да ће зачути хроптајући кашаљ свог детета.
А кашаљ и температура углавном дођу кад је на послу највећа гужва. Шта учинити? Неки родитељи бирају лакши начин, а неки стварно немају избора јер им недолазак може угрозити посао… Ако нема ко причувати дете, а на послу немају разумевања, дете добије лек против температуре и родитељи га оставе у вртићу.
Врло је вероватно да ће васпитачица назвати неколико сати касније и јавити родитељу да је дете болесно. И док се мајка вози кући с дететом, обузима је позната грижња савести. Не само да је своје болесно дете одвела у вртић и себично угрозила и здравље друге деце, него јој је и васпитачица у вртићу упутила необичан поглед.
Је ли могуће да је васпитачица знала да је мајка одглумила изненађење да је дете болесно?
Наравно да је знала. Чак и кад дете добије лек пре вртића, искусне васпитачице већ по погледу детета знају да је болесно.
С обзиром на ову чињеницу, поставља се питање шта то још васпитачице знају, шта заправо мисле о нама и нашем детету, а не говоре нам?
Васпитачи су професионалци који знају како се носити с различитим карактерима деце, али и родитеља. Засигурно би понекад најрадије отворено и без устезања рекли да је „дете неваспитано“ или да су родитељи превршили меру. Али, они то не могу и не смеју, а ми смо знатижељни, зар не?
У америчким је вртићима проведена анонимна анкета међу васпитачима. Доносимо вам резултате:
Васпитачице знају кад родитељи лажу: увек препознају када желите „прикрити“ дететову болест. Код њих не пролази изговор типа „има пролив, али то је јер расту нови зубићи“ или „ма то је само мала алергија“, посебно ако се после разболе и друга деца у групи.
Васпитачице причају језиком вртића! Кад говоре о вашем малом анђелу (а сви су бриљантни и лепо се понашају, наравно), васпитачице морају бити врло тактичне. Иако имају потребу рећи вам што стварно мисле, оне се пажљиво изражавају професионалним терминима. Конструктивне су и љубазне. И зато када чујете; „Ваше дете још увек развија способност интеракције с другом децом“, а ви знате каквог несташка имате, васпитачица заправо мисли „Ваше дете гњави другу децу“. И то је права сврха „језика вртића“.
Маме, пажљиво слушајте: проблем с оваквим благим еуфизмима је тај што врло лако можете превидети праву поруку. Васпитачице се толико труде да избегну негативне коментаре, да је родитељима који се не желе суочити са лошим понашањем свог детета, врло једноставно затварати очи. А када родитељи игноришу те суптилне поруке или снажно тврде да њихово дете „то не ради“, васпитачице преврћу очима док их не видите. Верујте, постоје тренуци када васпитачице напросто желе викнути „Ваше је дете неподношљиво!“. Али то не раде.
Васпитачице поручују и следеће; Уживајте у својем детету! Не узимајте све тако озбиљно. Не упоређујте своје дете с другима јер се деца развијају различитим темпом. Васпитачице увек препознају тескобу детета и родитеља и онај поглед кад родитељ своје дете упоређује с осталима. Не оптерећујте своје дете гомилом обвеза (страни језик, музичка школа, спортски тренинзи), већ на почетку вртићких дана.
Дакле, што нам показује ова анкета?
Да је васпитачима потребна невероватна количина самоконтроле. Уместо гомиле жалби, од васпитача добијамо разумевање.
За посао васпитача је потребно пуно знања, стрпљења, љубави и разумевања. Одличан васпитач је онај који се једнако односи према свој деци и свим родитељима; и према онима с којима нема никаквих проблема и према онима неприхватљивог понашања.