Најаву заменика градоначелника Београда Горана Весића да ће Град за ђаке од првог до четвртог разреда из престоничких осмолетки обезбедити бесплатне таблете и дигиталне уџбенике и даље прате бројне нејасноће, пре свих каква је судбина штампаних уџбеника, пише Данас.
Према сазнањима Данаса, Весић је на недавном састанку са издавачима рекао да „папирни“ уџбеници остају у употреби. Претходно је у медијима изнео рачуницу да ће „просечној породици са двоје школске деце за уџбенике и таблете уштедети скоро 200 евра“, те да ће „од септембра деци бити знатно лакше торбе јер ће уз таблет носити само радне свеске у папиру“.
„Нажалост, радне свеске још немају кодове, па ћемо њих купити у папиру с обавезом издавача да већ наредне године и радне свеске ураде у дигиталној верзији“, казао је Весић.
Из школа, међутим, поручују да искључиво коришћење дигиталних уџбеника нема стручно оправдање.
– Штампане радне свеске и радни уџбеници не смеју да буду укинути. Паралелно коришћење штампаних уџбеника са дигиталним платформама ће допринети квалитету образовања, а укидање „папирних“ уџбеника и увођење искључиво дигиталних неће – оцењује за Данас Наташа Николић Гајић, учитељица у пожаревачкој ОШ „Краљ Александар И“.
Она каже да је сваки дигитални уређај који може да подржи онлајн наставу у овом тренутку добродошао, али напомиње да коришћење таблета и наставних материјала у електронском облику мора да буде контролисано и од стране наставника, али и родитеља.
– Моторика је од изузетне важности, нарочито за ученике млађих разреда. Они морају да што више пишу руком, да науче да седе правилно кад пишу… За прваке је битније да пишу, цртају и боје него да „кликћу“ по рачунару – каже Николић Гајић.
Професорка Учитељског факултета у Београду у пензији Биљана Требјешанин истиче да постојећи дигитални уџбеници не користе битне могућности које тај медиј нуди, већ је углавном реч о пресликаним штампаним уџбеницима са додатком неких анимација. Оно што недостаје је интеракција да би се могло говорити о правим електронским уџбеницима.
– Сада постоји еуфорија око електронике. Деца већ са три-четири године умеју да баратају електронским уређајима, да претражују на интернету, о игрицама да и не говорим. Није проблем да деца овладају самом технологијом, али је питање односа предности дигиталних уџбеника и неких не баш повољних ефеката на когнитивни систем, емоције, социјалне карактеристике деце. О томе тек почиње да се размишља, али је то веома важна тема – сматра Требјешанин.
Професор Филозофског факултета у пензији Иван Ивић је у недавном разговору за Данас је изнео закључке из постојећих истраживања која указују на ризике употребе дигиталних медија.
– Код оних који се често служе дигиталним медијима констатоване су тешкоће у концентрисању, стално скакање с једних информација на друге, неспособност да се чита са разумевањем неколико континуираних страница, ометање процеса дугорочног памћења (јединог начина да се формирају трајна и употребљива знања) и због тога су код њих могућности дубљих нивоа разумевања градива скоро непостојеће… Закључци из оваквих истраживања иду чак дотле да се говори о деконцентрисаном (растуреном) уму – рекао је Ивић.
Према његовим речима, дугорочан и озбиљан проблем који треба решавати при стварању дигиталних уџбеника састоји се у томе како искористити све предности дигиталног медија као што су мултимедијалност (могућност коришћења вербалних, видео и аудио средстава), могућност анимација и симулација, брзог повезивања са другим изворима информација, а избећи све поменуте ризике. Ивић је истакао да дигитализацију у овој области у нашој земљи прате бројни проблеми, између осталог и то што у Србији данас не постоје стручњаци који су компетентни да дефинишу специфичне стандарде квалитета за дигиталне уџбенике.
– Када би наши ученици учили из постојећих дигиталних уџбеника и њихова знања била испитивана помоћу тестова какви су ПИСА, резултати би били катастрофални – оценио је Ивић.
Извор: Данас