Министар просвете у техничком мандату проф. др Дејан Вук Станковић изјавио је данас да је образовање у Србији након кризних школских 2024. и 2025. године ушло у фазу стабилизације и нормализације васпитно-образовног процеса у основним и средњим школама, те да се више не говори о кризи, већ о реформама.
Станковић је то рекао за Тањуг пред састанак са директорима основних и средњих школа са територије Школске управе Београд. Циљ састанка је успостављање директне комуникације између Министарства просвете, Школске управе Београд и непосредних актера у образовном процесу. Разговарало се о тенденцијама у образовној политици, изазовима и правцима њиховог решавања, како би се отворила дебата о томе у ком правцу се образовање креће на подручју Београда. Министар је истакао да све просветне раднике види као партнере Министарства и да су овакви сусрети важни да би се чуле потребе школа и изазови са којима се суочавају у раду.
Национални уџбеници
Министар је најавио да ће од наредне школске године у употреби бити национални уџбеници. Објаснио је да је у време опште глобализације циљ да национални идентитет буде саставни део личног идентитета ученика.
Иницијативе и дигитализација
На састанку се говорило и о иницијативама које су покренули Министарство и заводи у његовом саставу, а које се односе на промену начина учења и на концепт плана и програма за ученике основних и средњих школа.
Станковић је истакао да је за образовни систем важно да прати савремене тенденције и да су вештачка интелигенција и дигитална писменост данас неопходни. Дигитализацију је описао као саставни део унапређења квалитета наставе, али је нагласио да су у средишту система наставник и ученик. Дигитална трансформација, према његовим речима, већ увелико тече и приказана је кроз визију Министарства. Донела је позитивна достигнућа: процес је за сваког појединца и генерацију једноставнији и ефикаснији, а ученици имају бољи преглед градива и сопствених постигнућа у његовом савладавању.
Скоро 99,5% школа у Србији повезано је на интернет. Министар је рекао да треба радити на јачању капацитета просвете у Дата центру у Крагујевцу, на унапређењу постојећих софтверских решења и на томе да што више школа добије опрему која омогућава примену технолошких иновација у учењу.
Вештачка интелигенција и обуке наставника
Станковић је нагласио да све технолошке иновације треба користити на етички начин, због чега је важно да употреба вештачке интелигенције буде регулисана. Најавио је да у скоријој будућности следи доношење правилника о употреби роботике и вештачке интелигенције у настави.
Ове године је у обуке наставника уложено 40 милиона динара, а програм ће бити настављен и наредне године. Спроводи се у сарадњи са Центром за роботику и вештачку интелигенцију Факултета за образовање учитеља и васпитача, другом установом у Европи која се бави обукама за дигитално образовање и акредитована је од УНЕСЦО-а.
Целодневна настава и домаћи задаци
На састанку је било речи и о процесу везаном за пројекат Светске банке „Инклузивно у основном образовању“. Његов циљ је да се унапреде капацитети постојећих образовних установа, како би се повећао удео школа које могу да раде једносменски, у режиму обогаћеног боравка. Реч је о концепту целодневне наставе, који обухвата део дана посвећен образовању и део намењен слободним активностима ученика.
Станковић је објаснио да је циљ да се образовно-васпитна димензија врати у наставни рад. Ученици би по повратку кући више немали додирних тачака са градивом, а домаће задатке би савладавали уз наставника.