Ministar prosvete u tehničkom mandatu prof. dr Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da je obrazovanje u Srbiji nakon kriznih školskih 2024. i 2025. godine ušlo u fazu stabilizacije i normalizacije vaspitno-obrazovnog procesa u osnovnim i srednjim školama, te da se više ne govori o krizi, već o reformama.
Stanković je to rekao za Tanjug pred sastanak sa direktorima osnovnih i srednjih škola sa teritorije Školske uprave Beograd. Cilj sastanka je uspostavljanje direktne komunikacije između Ministarstva prosvete, Školske uprave Beograd i neposrednih aktera u obrazovnom procesu. Razgovaralo se o tendencijama u obrazovnoj politici, izazovima i pravcima njihovog rešavanja, kako bi se otvorila debata o tome u kom pravcu se obrazovanje kreće na području Beograda. Ministar je istakao da sve prosvetne radnike vidi kao partnere Ministarstva i da su ovakvi susreti važni da bi se čule potrebe škola i izazovi sa kojima se suočavaju u radu.
Nacionalni udžbenici
Ministar je najavio da će od naredne školske godine u upotrebi biti nacionalni udžbenici. Objasnio je da je u vreme opšte globalizacije cilj da nacionalni identitet bude sastavni deo ličnog identiteta učenika.
Inicijative i digitalizacija
Na sastanku se govorilo i o inicijativama koje su pokrenuli Ministarstvo i zavodi u njegovom sastavu, a koje se odnose na promenu načina učenja i na koncept plana i programa za učenike osnovnih i srednjih škola.
Stanković je istakao da je za obrazovni sistem važno da prati savremene tendencije i da su veštačka inteligencija i digitalna pismenost danas neophodni. Digitalizaciju je opisao kao sastavni deo unapređenja kvaliteta nastave, ali je naglasio da su u središtu sistema nastavnik i učenik. Digitalna transformacija, prema njegovim rečima, već uveliko teče i prikazana je kroz viziju Ministarstva. Donela je pozitivna dostignuća: proces je za svakog pojedinca i generaciju jednostavniji i efikasniji, a učenici imaju bolji pregled gradiva i sopstvenih postignuća u njegovom savladavanju.
Skoro 99,5% škola u Srbiji povezano je na internet. Ministar je rekao da treba raditi na jačanju kapaciteta prosvete u Data centru u Kragujevcu, na unapređenju postojećih softverskih rešenja i na tome da što više škola dobije opremu koja omogućava primenu tehnoloških inovacija u učenju.
Veštačka inteligencija i obuke nastavnika
Stanković je naglasio da sve tehnološke inovacije treba koristiti na etički način, zbog čega je važno da upotreba veštačke inteligencije bude regulisana. Najavio je da u skorijoj budućnosti sledi donošenje pravilnika o upotrebi robotike i veštačke inteligencije u nastavi.
Ove godine je u obuke nastavnika uloženo 40 miliona dinara, a program će biti nastavljen i naredne godine. Sprovodi se u saradnji sa Centrom za robotiku i veštačku inteligenciju Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača, drugom ustanovom u Evropi koja se bavi obukama za digitalno obrazovanje i akreditovana je od UNESCO-a.
Celodnevna nastava i domaći zadaci
Na sastanku je bilo reči i o procesu vezanom za projekat Svetske banke „Inkluzivno u osnovnom obrazovanju“. Njegov cilj je da se unaprede kapaciteti postojećih obrazovnih ustanova, kako bi se povećao udeo škola koje mogu da rade jednosmenski, u režimu obogaćenog boravka. Reč je o konceptu celodnevne nastave, koji obuhvata deo dana posvećen obrazovanju i deo namenjen slobodnim aktivnostima učenika.
Stanković je objasnio da je cilj da se obrazovno-vaspitna dimenzija vrati u nastavni rad. Učenici bi po povratku kući više nemali dodirnih tačaka sa gradivom, a domaće zadatke bi savladavali uz nastavnika.