Концентрација ученика на часовима је проблем о коме се већ неко време прича и у јавности се појавио предлог да се дужина трајања часова са 45 смањи на 30 минута.
– У овом тренутку ми о тој идеји, да будем најпрецизнији, отворено и гласно размишљамо. Мислим да постоји нека врста психолошког оправдања. То је да управо под утицајем ових нових технологија имате феномен дифузне пажње. Ви не можете да будете фокусирани на један предмет, него просто врло лако крећете са једног на други садржај. То просто ствара ефекат код деце да ви не можете да останете фокусирани на неких 45 минута, колико максимум траје концентрација и код зрелих људи – рекао је за РТС министар просвете Дејан Вук Станковић.
Станковић истиче да процедура није лака и да отвара дебата за ову промену.
– Слушамо различите аргументе за и против. Након тога иде практични део који подразумева институционалну реорганизацију распореда часова, алокације наставног кадра и можда пријем нових људи, јер ће бити више часова. Има ту доста међукорака док не заживи, али у сваком случају, можда ћемо кренути са неким пилот програмом, јер промене у образовању морају да буду рационалне – истакао је министар просвете.
Ефекти промена би се, наводи Станковић, мерили на више начина.
Пре свега према ономе шта су постигнућа деце у различитим облицима знања и у односу на неке вештине које треба да стекну у образовно-васпитном процесу. То је једино суштински битно мерило, да ли они боље уче, да ли су мотивисанији да уче и да ли је исход тог учења једноставнији и ефикаснији – рекао је Станковић.
Извор: РТС











Као наставник са искуством, сложио бих се са идејом скраћења часова за део предмета, можда трајање часа 35. минута од којих ових пет минута и не можемо рачунати у сам ток часа. Међутим, потребна је дубинска анализа поменуте идеје пре свега стручњака из праксе /наставе, а не тзв.стручњака из министарства који су политички намештеници и без озбиљног искуства у настави. Мишљења сам да је прилично сложено извршити овако озбиљну реформу, наравно најпре кроз пилот пројекат школе, а потом извршити анализу измена. Делује ми као занимљива идеја за део предмета који су углавном теоријског карактера. Где аутоматски искључујем предмете Практично-стваралачке области (мануелне вештине, информатика, ликовна уметност, физичко и здравствено васпитање, лабораторијске вежбе и сл).