У интервјуу за лист Политика, министар просвете Дејан Вук Станковић казао је да је примарни циљ Министарства на чијем је челу да школска година сутра почне регуларно и свечано.
„Уколико дође до инструментализације образовања зарад политичких циљева, проценићемо ситуацију и према њој се одредити у складу са законом“, рекао је Станковић
Коментаришући комеморативну шетњу коју су за сутра најавили средњошколци и студенти у блокади, министар је казао да и средњошколци, који желе да искажу свој политички став, образовање треба да одвоје од политике јер је то пре свега у њиховом интересу.
„Закон је јасан. Изостанци са наставе ће се безусловно евидентирати, а не могу се оправдати политичким разлозима“, подвукао је Станковић.
Говорећи о написима медија да се у просвети дешавају масовни откази и смене директора, он се осврнуо на ово друго рекавши да да је у протеклој школској години 75 директора школа поднело оставке, а да је разрешено њих 25, на основу налаза просветне инспекције.
Подсетио је да у Србији има 1860 директора основних и средњих школа.
”Оставке је поднело четири одсто директора, а свега 1,3 одсто је разрешено дужности. Према томе, Министарство просвете није предузело никакве масовне репресивне потезе“, рекао је Станковић.
Осврнуо се потом и на чињеницу да је велики број наставника који су радили на одређено, неко од њих и готово 20 година, остао без посла.
„Не видим политизацију у томе што неко није добио продужетак уговора о раду. А да сам ја директор неке школе, са великим и добрим разлозима бих отказао уговоре о раду запосленом који је кршио закон и опструирао наствни процес, јер бих као директор био одговоран за организацију рада школе и за оне који опструирају радни процес не би било места у установи којом руководим“, поручио је Станковић.
Нагласио је притом и да су уговори за наставнике на одређено време дефинисани према потребама наставног процеса и да је на директорима школа да процене да ли би неко требало да буде и даље ангажован у складу са потребама организације наставе.