Предлози за решавање ситуације у којој се српски образовни систем нашао стижу од ученика, наставника, стручњака. И то је добро, јер се коначно буде баш они који су део система који треба да се мења.
Такав један списак предлога добили смо и од ОШ „Скарадлија“ из Београда. Они су своје идеје проследили и Министарству просвете, а позивају и друге школе да учине исто.
Јер, дуго већ наставници и запослени у просветном систему говоре како се најмање питају они који раде у настави. Па, можда више не треба чекати да неко пита, већ треба рећи први.
Ево предлога Основне школе „Скадарлија“.
1. Растерећење школског програма
У последњих 20 година ниједна реформа образовања није почела од суштине – садржаја и програма. Никада није дошло до растерећења. Свака нова реформа је преузимала старо и додавала ново. Тако смо данас у ситуацији преоптерећености, стреса и незадовољства како ученика тако и наставника који немају довољно простора да се баве васпитањем и креирањем критичке мисли код деце. Због тога Школа, која треба да буде васпитно-образовна установа, формално више нема васпитну улогу. Неразвијањем критичког мишљења код деце ствара се погодно тло за тоталитаризам у друштву.
Док се галопира кроз градиво, под притиском да се наставни план и програм спроведе како је прописано и да се ученици оцене одређеним бројем оцена у току полугодишта, наставник нема времена да организује час у којем ће деца активно учествовати. Активно учествовање даје прилику свој деци, без обзира на успех да полемишу, разговарају, размењују мисли, да чују једни друге, да се осете уваженим и признатим. На тај начин се боље упознају и развијају емпатију која је од кључног значаја у времену у којем смо. То такође отвара могућност наставка комуникације после часова међу децом, буди радозналост и потенцијално смањује изолованост.
2. Свака школа МОРА да има ПСИХОЛОГА, ПЕДАГОГА И ДЕФЕКТОЛОГА
3. Повезана мрежа сарадника и обавезност мера које школа изрекне
Оформити тимове на нивоу општине (општински стручни тим – психолог, психијатар, педагог дефектолог, социјални радник, педијатар и полицајац) за процену врсте помоћи која је потребна детету уколико школа нема јасну слику. Када наставник, разредни старешина и ПП служба укажу на проблем родитељу и препоруче меру, родитељ је обавезан да препоруку прихвати и ради у складу са њом.
Уколико се родитељи не јаве препорученом општинском тиму на општини или некој другој по препоруци школе, следе мере новчаног кажњавања родитеља и упућивања социјалној служби. Ове мере се спроводе ван образовне установе – регулише их закон.
Општински стручни тим или стручна служба у коју је дете упућено су дужни да доставе школи извештај о предузетим мерама и препорукама за даљи рад са дететом и породицом како би се формирала евиденција о проблемима ученика који би се пратили до разрешења (ко је пружао помоћ, врсте мера, препоруке…)
На предлог школе, општински стручни тим прописује и упућује породицу у школе родитељства или неке примерене програме који би оснажили родитеље и помогли им да се изборе са родитељским изазовима. Ова мера мора бити обавезујућа.
Сличан облик организације заштите и обавезност мера обезбедити и за предшколске установе.
4. Заштита позиције наставника од сваког облика насиља
Кроз прописане адекватне мере и казне за чије покретање би била задужена школа, а одговорне релевантне институције ван школског система. Сваки запослен мора да буде заштићен на радном месту.
5. Радионице на тему превенције насиља
Доставити свим школама и Србији конкретне радионице и материјале за рад на тему превенције вршњачког насиља и развоја емпатије, по узрасним категоријама.
Обавеза наставника је да спроведе овакве радионице и материјале, а не да их осмишљава и бира самостално. Наставници немају исте капацитете, степен креативности и знања, исте афинитете. То није одрицање одговорности већ схватање озбиљности. Избором и садржајем треба да се баве посебни ускостручни тимови.
Образовање није произвољна ствар и неозбиљно је да учитељи и наставници то одређују по свом нахођењу.
6. Углед професије
Углед професије наставника је од кључне важности за друштво. Уколико се углед професије нарушава у медијима – друштво, па самим тим даље у ланцу родитељи и на крају деца, не могу да прихвате ауторитет наставника на адекватан начин. Губитак поверења последично умањује праву сарадњу породице, ученика и школе, а све је то на штету деце.
Ако ауторитети у друштву константно урушавају углед просвете, исти однос прихватају и сви слојеви друштва.
7. Материјални статус запослених у образовању
Повишица плата у образовању није доказ похлепе наставника већ је један превасходно симболичан гест. Друштво у којем просвета има мања примања од државног просека јасно показује колико цени и вреднује образовање. Свима је познато да само ако улажемо у образовање наше друштво може напредовати – зар нам то није заједнички циљ?
8. Преиспитивање стратегије образовања наставног кадра
Утврдити разлоге великог пада заинтерасованости младих за рад у просвети и хитно осмислити и предложити јасну стратегију решења овог веома важног питања. Враћање угледа професији и бољи материјални статус први су кораци у решавању проблема.
Кроз студије наставника (ово се не односи на учитељске факултете) појачати број предмета и курсева који ће будућим професорима дати неопходна знања и алате за рад са децом (методике), али и разумевањем њихових узрасних карактеристика и потреба (развојна психологија и сл) , упознати их са савременим образовним и васпитним стратегијама које су прихватљиве, пожељне и обавезне у систему образовања 21. века.
9. Помоћ у примени ИОП-а
Оформити тимове професионалаца за рад са децом са посебним потребама којима се школа обраћа уколико не успева на адекватан начин да се снађе у раду са децом са посебним потребама. Тада тим стручњака, који је специјализован за овај рад, треба саветодавно да присуствује настави минимум две недеље како би пратили дете у групи, а затим пружи конкретну помоћ у виду предлога мера, метода рада и материјала, као и савета како наставнику, школи, тако и породици. Затим тим доноси и одлуку о томе да ли има смисла и да ли је сврсисходно да дете остане у редовном школовању или су потребе за премештањем у друге групе корисније за дете и групу. Обавезујућа одлука ове службе је и за родитеље и за школу.
СПРОВЕСТИ ЗАКОНОМ ВЕЋ ПРОПИСАНО УВЕЋАЊЕ ПЛАТЕ ЗА СВЕ НАСТАВНИКЕ КОЈИ РАДЕ СА УЧЕНИЦИМА УКЉУЧЕНИМ У ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ.
10. Сарадња са спољном мрежом заштите
Спољна мрежа и тимови из тачака 3 и 9 да буду у обавези да се у одређеном временском периоду, независно од тога да ли им се школа обраћа или не, једном или два пута годишње, информишу и изврше процену стања у школама. На основог извештаја и препорука школа је у обавези да даље поступа.
11. Горњу границу броја ученика у одељењу смањити на 25
12. ЗУОВ да трага за добрим примерима у свету
Важно је да Завод за унапређење образовања прати и трага за добрим примерима образовних система у свету, прикупљањем искустава, посебно у области вршњачког насиља. О томе треба да обавештава просветне раднике и да бира и нуди примену делотворних решења.
ПРИПРЕМИТИ И ДОСТАВИТИ ПРОГРАМ ЗА БОРБУ ПРОТИВ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА И РАЗВОЈА ЕМПАТИЈЕ У ШКОЛАМА ЗА СЛЕДЕЋУ ШКОЛСКУ ГОДИНУ НАЈКАСНИЈЕ ДВЕ НЕДЕЉЕ ПРЕ ПОЧЕТКА НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ.
Ово нису само захтеви већ елементарне мере које би помериле стање у просвети са мртве тачке, јер status quo је већ донео ужасне последице за које смо сви као друштво одговорни.
Позивамо остале школе у земљи да пошаљу Министарству просвете предлоге за побољшање ситуације у образовању. Нека ово буде и отворен позив свим стручним удружењима која су одговорна за бригу о нашој деци. Понудимо им решења.
Колектив ОШ „Скадарлија“, Београд